NA PRESTOLU ZAVIČAJ

Tragove kojim objašnjavamo profil umetnika obično tražimo u njegovom detinjstvu... Šta je, prijatelju moj, u Tvom detinjstvu bilo opredeljujuće da postaneš slikar?
- Počelo je od Velikog ponedeljnika 952. Leta u Gospodu, kad je moj duh ugledao nebeski prostor u visinama... Ali, to su davne reči izrasle iz jedne mitologije mojih roditelja: Danice i Milutina!
Iskreno, da postanem Slikar, presudna je bila moja žudnja da se u toj prefinjenoj umetnosti uznesem do prestola zavičaja! Naravno, sa proticanjem godina, i taj se vladarski krug širio, sa posebnim naglaskom na srpsku prestonicu, koja nije pokazivala prema meni baš veliku gostoljubivost! Naprotiv: osetio sam izvesno zaziranje od moje sabraće slikara! A to i danas traje.
Nije ni čudo! Njihova sujeta teško je podnosila što sam postao najmlađi član ULUS-a, što sam se družio i sarađivao sa velikim umetnicima, slikarima, glumcima, pesnicima: Milićem, Oljom, Krstivojem, Ršumom, Lukićem, Markovim, Rašom, Cigom, Simićem, Dečermićem... Što sam čitao knjige velikih pesnika?
Odlazio na večeri filozofskih rasprava o Plotinu i Šopenhaueru.