НА ПРЕСТОЛУ ЗАВИЧАЈ

Трагове којим објашњавамо профил уметника обично тражимо у његовом детињству... Шта је, пријатељу мој, у Твом детињству било опредељујуће да постанеш сликар?
- Почело је од Великог понедељника 952. Лета у Господу, кад је мој дух угледао небески простор у висинама... Али, то су давне речи израсле из једне митологије мојих родитеља: Данице и Милутина!
Искрено, да постанем Сликар, пресудна је била моја жудња да се у тој префињеној уметности узнесем до престола завичаја! Наравно, са протицањем година, и тај се владарски круг ширио, са посебним нагласком на српску престоницу, која није показивала према мени баш велику гостољубивост! Напротив: осетио сам извесно зазирање од моје сабраће сликара! А то и данас траје.
Није ни чудо! Њихова сујета тешко је подносила што сам постао најмлађи члан УЛУС-а, што сам се дружио и сарађивао са великим уметницима, сликарима, глумцима, песницима: Милићем, Ољом, Крстивојем, Ршумом, Лукићем, Марковим, Рашом, Цигом, Симићем, Дечермићем... Што сам читао књиге великих песника?
Одлазио на вечери филозофских расправа о Плотину и Шопенхауеру.