LETA KAKVA KRADU VREMENA
BULKE
Uz njive i puteve raskošno crvena boja retko koga ostavi ravnodušnim. Bulke, poput čuvara zrenja, govorili su stari rasule se na iskraju maja i pred junske žege da opomenu da tu zri hlebno žiti i toliko toga što priroda raskošno daruje.
Bulke.
Toliko je predanja o njima da je teško krenuti. Ali jedna priča odoleva vekovima. Behu to sušna leta koja su brojnu mlađariju oterale u grad trbuhom za kruhom. I tog leta bulke su živale ali avaj. U zoru se nekako i moglo disati ali kako je dan odmicao to je bivalo nesnosno. A iz sirotinjske kuće četvoro uprtilo balone i srpove, užad pletene na iskraju obližnje bare, pa put pod noge. U sam rasvitak.
Bile to njive koju je država darovala sirotinji da preživi, parcele uske ali duge u nedogled. Otac kosio, majka kupila a sinovi od po jedva desetak godina prostirali uža da bi se znojavog čela otac vraćao da sve poveže. Potom bi se utrkivali dokle je snage bilo da sve sadenu u krstine i sačuvaju za vršaj.
Tog dana sve je do pred kraj bilo idilično. A onda crni oblak zapreti i za njim sivi koji je vazda nosio led u svojoj kotarici bola. Oluja mlela sve pred sobom a majka poput kvočke skupljala svoju nejač. Otac se krstio i nešto romorio u bradu tek sa poslednjim otkosom koji u žurbi pokupiše i ponapiše studen vode otpoče bolan pir. Pokriveni starom travom i improvizovanim skloništem sačekaše dok se kanali ne ponapiše vode i počeše rasipati po njivi. Krstine su odolele ali sve je bilo u totalnom rasulu.
Red jablanova starih decenije poput palidrvaca se izlomio i sobom samleo mnoštvo letine. I tako redom.
Ne potraja dugo i zasija sunce. Oblaci odoše dalje da požine novi pir a porodica pognutih glava krete put stare odžaklije da vidi ima li čega živog. A tamo slika neprebolna. Srušen stari orah, tačnije iščupan, voće rasuto po zemlji i tako redom. Kokoši se skupljale satima, gladne životinje tražile svoje.
Samo su uz susednu njivu ponosno stajale purpurno crvene bulke.
Čuvari zrenja nisu sačuvali svoje.
U to doba začu se i seosko zvono. Svi pomosliše da se oglašava da se lakše zlo preboli ali eto nove nesreće. Par čobana u nepreglednim livadama sklonište potražiše pod vremešnim hrastom. I tu ih otvorenih očiju i beživotnih tela nađoše starine pohrlivši da vide zašto ih nema. A celo stado se okupilo oko njih iako je zabranjena letina mamila.
I obližnja reka se izlila i sve je turobno bolelo i oči i dušu, samo su bulke bile činilo se i crvenije.
Čuvari letine koja je život značila imaju svoj vek i traju koliko i priča o njima. Devojke ih uplitale u kose a momci onoj koju su begenisali davali od srca.
Prođoše vekovi i sve posta tek sećanje. Bolno i stvarno. Ne ponovilo se zborili stari a mi eto da traje i seća u neka vremena druga darujemo vama da se setite kad teškoće dođu. Izdržalo se sve. Čovek je marvinka tvrdili najstariji, sve preživi. Bulke su ostale da prkose vekovima i čuvaju i dan danas. Na mnogaja ljeta sa radošću koju svojom pojavom nosi.
I pred žetvu koja bi trebala biti raskošna ako raskošno poput bulki stignu do ambara. I odgaje i nejač i spreme sve za svadbena veselja koja behu sa jeseni. Nekada bilo a sada tek da se zna.
Bulke su bile i ostale čuvari zrenja.
Bulke.
Toliko je predanja o njima da je teško krenuti. Ali jedna priča odoleva vekovima. Behu to sušna leta koja su brojnu mlađariju oterale u grad trbuhom za kruhom. I tog leta bulke su živale ali avaj. U zoru se nekako i moglo disati ali kako je dan odmicao to je bivalo nesnosno. A iz sirotinjske kuće četvoro uprtilo balone i srpove, užad pletene na iskraju obližnje bare, pa put pod noge. U sam rasvitak.
Bile to njive koju je država darovala sirotinji da preživi, parcele uske ali duge u nedogled. Otac kosio, majka kupila a sinovi od po jedva desetak godina prostirali uža da bi se znojavog čela otac vraćao da sve poveže. Potom bi se utrkivali dokle je snage bilo da sve sadenu u krstine i sačuvaju za vršaj.
Tog dana sve je do pred kraj bilo idilično. A onda crni oblak zapreti i za njim sivi koji je vazda nosio led u svojoj kotarici bola. Oluja mlela sve pred sobom a majka poput kvočke skupljala svoju nejač. Otac se krstio i nešto romorio u bradu tek sa poslednjim otkosom koji u žurbi pokupiše i ponapiše studen vode otpoče bolan pir. Pokriveni starom travom i improvizovanim skloništem sačekaše dok se kanali ne ponapiše vode i počeše rasipati po njivi. Krstine su odolele ali sve je bilo u totalnom rasulu.
Red jablanova starih decenije poput palidrvaca se izlomio i sobom samleo mnoštvo letine. I tako redom.
Ne potraja dugo i zasija sunce. Oblaci odoše dalje da požine novi pir a porodica pognutih glava krete put stare odžaklije da vidi ima li čega živog. A tamo slika neprebolna. Srušen stari orah, tačnije iščupan, voće rasuto po zemlji i tako redom. Kokoši se skupljale satima, gladne životinje tražile svoje.
Samo su uz susednu njivu ponosno stajale purpurno crvene bulke.
Čuvari zrenja nisu sačuvali svoje.
U to doba začu se i seosko zvono. Svi pomosliše da se oglašava da se lakše zlo preboli ali eto nove nesreće. Par čobana u nepreglednim livadama sklonište potražiše pod vremešnim hrastom. I tu ih otvorenih očiju i beživotnih tela nađoše starine pohrlivši da vide zašto ih nema. A celo stado se okupilo oko njih iako je zabranjena letina mamila.
I obližnja reka se izlila i sve je turobno bolelo i oči i dušu, samo su bulke bile činilo se i crvenije.
Čuvari letine koja je život značila imaju svoj vek i traju koliko i priča o njima. Devojke ih uplitale u kose a momci onoj koju su begenisali davali od srca.
Prođoše vekovi i sve posta tek sećanje. Bolno i stvarno. Ne ponovilo se zborili stari a mi eto da traje i seća u neka vremena druga darujemo vama da se setite kad teškoće dođu. Izdržalo se sve. Čovek je marvinka tvrdili najstariji, sve preživi. Bulke su ostale da prkose vekovima i čuvaju i dan danas. Na mnogaja ljeta sa radošću koju svojom pojavom nosi.
I pred žetvu koja bi trebala biti raskošna ako raskošno poput bulki stignu do ambara. I odgaje i nejač i spreme sve za svadbena veselja koja behu sa jeseni. Nekada bilo a sada tek da se zna.
Bulke su bile i ostale čuvari zrenja.
S.K.
Najnoviji broj
25. april 2024.
