Berza

  • aero 885 ▼ -0,67%
  • alfa 31.490 ▼ -0,03%
  • enhl 650 ⚫ 0,00%
  • eroz 3.250 ▲ 6,91%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • gfom 275 ▼ -23,40%
  • irtl 850 ▲ 12,58%
  • jesv 5.507 ▲ 0,09%
  • kmbnpb 1.300 ⚫ 0,00%
  • lsta 550 ▲ 10,00%
  • niis 680 ▼ -0,15%
  • rmks 2.640 ⚫ 0,00%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • trbg 4.504 ▲ 49,98%
(7. jul 2016.)
OSVRT NA TEK ZAVRŠENU ŽETVU PŠENICE

GLAVOBOLjA I KAD „PRELIVA“

Nikada, kao do leta 2016. godine žeteoci u Mačvi nisu bili manje veseli, a retko kada, kao ovog leta su poželi rekordne prinose hlebnog žita. Znoj poljoprivrednika uz velika ulaganja ponižen cenom
Rezultati tek obavljene žetve pšenice u šabačkom kraju još nisu definitivno sumirani ali potpuno je jasno da će ovogodišnja žurba žetelaca kako bi što pre završili najznačajniji letnji posao biti berićetna, kao retko do sada. Mnogi su ostvarili izuzetno visoke prinose ( više od osam tona po hektaru ) ali prosečnim prinosima ( oko šest tona po hektaru ) svi su zadovoljni. S druge strane je kvalitet kojim ne mogu biti zadovoljni ni proizvođači ni otkupljivači. Radost zbog ubiranja novog roda posebno je umanjila neracionalna ( niska) otkupna cena ( oko 15 dinara za kilogram ) kojom se uglavnom trguje, ovih dana. Predstavnici žetelačkih organizacija hvale se po medijima da će biti žita i za izvoz, a za domaće potrebe ne treba strahovati.
- Taj problem u poljoprivredi uopšte, je dugo prisutan, još od Drugog svetskog rata. U početku se procentualno manje ispoljavao, a od osamdesetih godina na ovamo znatno više. Socijalni status građana, država je često održavala depresivnom cenom seljačkih proizvoda. Što je to činila više i manjak u državnoj kasi je bivao veći. Posle “promena“, liberalni kapitalizam i otvoreno tržište tu dugo vremena osiromašenu poljoprivredu, izložio je žestokoj konkurenciji roba iz celog sveta. To je još više uvećalo potrebu za novčanim ulaganjima u ovu oblast rada, kaže diplomirani ekonomista ( magistar agroekonomskih nauka ) Svetozar Marković, član gradskog Veća Šapca, zadužen za poljoprivredu i naglašava da su subvencije od 12. 000 dinara po hektaru, bile značajan stimulans za posustalu poljoprivredu, sada smanjene na samo 4.000 dinara po hektaru, radi vraćanja predizbornog duga Međunarodnom monetarnom fondu od dva miliona evra. Marković potencira da Fond nije uslovljavao odakle će biti obezbeđen novac. Tražio je samo da se dug vrati po ranije utvrđenom dogovoru.
- Pitanje nelikvidnosti državnog budžeta rešava se dodatnim zaduživanjem. Kreditor postavlja određene makroekonomske proporcije. On ne kaže smanjite subvencije u poljoprivredi. On kaže smanjite rashode budžeta, a povećajte prihode, dodaje Marković, koji je apsolutno protiv smanjenja subvencija u poljoprivredi, budući da se premiranjem i značajnijim podsticanjem domaće proizvodnje postiže veći obim i vrednost proizvodnje, a samim tim i veći prihod od PDV u budžetu.
Mišljenje ovog ekonomskog eksperta je da ima i mnogo drugih razloga koji su “kumovali“ ovogodišnjoj, za žeteoce ponižavajućoj ceni hlebnog žita, a tu pre svega treba uzeti u obzir bogati rod u okruženju i velike količine pšenice na domaćem i međunarodnom tržištu.
Poljoprivredni proizvođači se teško mogu pohvaliti zaradom i u drugim poljoprivrednim oblastima rada.
Dragan Marković iz Bojića je na 1.007 komada utovljenih svinja i 50 junadi, izgubio oko 40.000 evra. Milan Popović iz Mačvanskog Metkovića, koji je tovne svinje prodavao u sedam tura po dvadesetak komada, izgubio je na njima 1.500 tona đubriva, koliko mu je bilo potrebno za celokupnu godišnju proizvodnju na tridesetak hektara obradivog zemljišta.
-Uveren sam da mnogi poljoprivrednici seju pšenicu po inerciji, jer su to godinama u nazad činili njihovi preci. Mnogi to rade radi proreda i potrebe za prostirkom, jer pretežno gaje stoku. Svejedno uloži se mnogo rada i novca, a zarada nikakva, kaže Branko Maksimović iz Štitara.
Ali bez obzira na to realna je njihova “pretnja“da će izlaz iz teške situacije u kojoj su se našli mnogi potražiti u mlevenju žita za stočnu upotrebu.
Lj. Đukić

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa