RANA MLADOST ŠABAČKOG FUDBALA

Nije tih godina bilo ni Zvezde ni Partizana, fudbal je bio “mlad“, počinjao je da osvaja planetu, a obrise igre najjače ekipe sveta u to vreme, Urugvaja, ljubitelji “loptanja“ u Šapcu imali su privilegiju da vide u igri svoje Mačve. O početku dvadesetog veka u našem gradu, “rađanju“ fudbala i Mačve među Čivijašima i senzacionalnim rezultatima ekipe koju su zvali “Provincijski Urugvaj“ govori istoimena knjiga sportskog hroničara Aleksandra Đenadića, predstavljena u Kulturnom centru. Priča kreće u prvoj decenijn 20. veka, a završava se kada Šabac, 1945. napuštaju okupacione snage
Kada govorimo o zlatnim danima šabačke Mačve, uvek nas “vremeplov misli“ vodi u 50 ““ te godine prošlog veka, velike pobede nad večitim rivalima, ali “zlatne godine“, šabački fudbal imao je i pre rata, u vreme Kraljevine. Dosegla je “Mačva“ vrh, Prvu saveznu ligu u vreme kada je tu bilo mesta samo za šest klubova. Bilo je to lepše i romantičnije vreme, a za svega deset godina šabački mladići nošeni samo ljubavlju prema sportu koji je onda bio daleko od “najvažnije sporedne stvari na svetu“ prešli su put od stvaranja tima do prvaka podsaveza i članova Prve lige.
- O predratnom periodu Mačve malo se zna, malo u odnosu na ono koliko su ondašnji šabački fudbaleri zasluživali. Jeste “Mačva“ osnovana 1919. godine, ali fudbal je ovde mnogo stariji. Trudio sam se da statistikom upotpunim prilog za istoriju našeg omiljenog kluba, ali sam pokušao da “provučem“ priču o Šapcu na početku 20. veka, da predstavim atmosferu u kojoj su rasli i stasavali glavni junaci ““ istakao je autor Aleksandar Đenadić.
Veliki rat tek je bio završen, a ljudi puni optimizma uživali su u miru, nesvesni da planeta polako klizi u nove užase. Nije se onda pomišljalo da se može u Srbiji živeti od fudbala, ali se svim srcem živelo za ovu “divnu igru“.
- Igrači i članovi uprave imali su poslove od kojih su živeli, ali su svaki slobodan trenutak posvećivali svom klubu. Ulagali su sebe u svaki segment života Mačve, a više od 200 fotografija koje upotpunjuju priču Ace Đenadića, čine da i oni koji odavno nisu više među nama, ponovo ožive, u punom sjaju i mladosti kod svakog čitaoca ““ naglašava recenzent i novinar Dragan Mićić.
Specijalni gosti na promociji bili su najstariji živi prvotimci Mačve, neposredni učesnici u posleratnom vrhuncu “crveno - crnih“, Svetozar Baća Jurišić i Dimitrije Diša Stefanović.
- Bili smo deca, suviše mladi pre rata da bi nosili dres Mačve, ali smo fudbal igrali na poljanama, sa krpenjačama, a od naših očeva i deka slušali o njenim podvizima. Odlazili smo i na treninge, skupljajući “cake i cakice“ od ondašnjih majstora ““ prisetio se Diša Stefanović.
Godine čine svoje, te “čika Baća“ nije mogao da govori na promociji, ali je u prijateljskom razgovoru sa nama posle skupa govorio da su ga sustigle i emocije. Fudbal je obeležio njegov život na najlepši način, a prve niti neraskidive veze Jurišića i fudbala ispleli su predratni heroji.
- Učili smo od njih, a dok je rat “kucao na vrata“, kao i sva deca, mi smo navijali i maštali o fudbalskim uspesima. Neke sam gledao uživo, a sada su ponovo predamnom, na fotografijama ““ seća se “Baćkin“.
Da li ste znali da je fudbal u Šapcu počeo 1908. godine? da je prvo ime Mačve bilo “Hajduk“ ? zašto je došlo do promene ? Kako je tekao put do Prve lige? Ko su bili nosioci? Ko je “kum“ nadimka “Provincijski Urugvaj“ (poznat svima koji su gledali film “Montevideo Bog te video“)? Kako je rat sprečio Mačvu da 1940. godine ponovo dosegne najviši rang ? Na koji način je “Mačva“ živela u ratnim godinama i koje trofeje je osvojila ? Odgovori na sva pitanja, u slici i reči, sadržani su u delu koje je i najava velike istorije Mačve koju Đenadić sprema za stoti rođendan kluba 2019. godine.