Торинези уз Торино

-Торино је леп, уређен град, али не целом површином. Центар и околина овог индустријског града су импозантни. Имам срећу да сам ту смештен, близу је Милано, близу је Француска. Брзо сам се навикао на град, пријатно се осећам и ту сам сигурно до лета – говори на почетку разговора за наш лист стандардни првотимац великог клуба из Серије А „Торина“ САША ЛУКИЋ.
Иако још млад, тек му је 23 године, већ има искуство великог репрезентативног такмичења, значајан број мечева у две јаке лиге, а популарни „бикови“ желе да га задрже, јер је већ сада значајан фудбалер пред којим је тек велика будућност. У великим плановима се сусрећу клуб и Саша.
-По повратку из Шпаније, било је понуда и да останем у Примери, отварале су се алтернативе и у Италији, али су и тренер Мацари и председник клуба инсистирали да останем, уверавајући ме да клуб озбиљно рачуна на мене.
Сваки тренер у клуб доноси нешто ново. Лукића су дочекали махом познати играчи, али је потребно време да се навикне на систем рада новог шефа.
-У Италији је генерално тешко младим играчима. Тренере често мењају и онда је пружање прилике младима, ризик за њих, те су увек ближи опцији искуснијих фудбалера. Мени је било најважније да играм, само тако могу да напредујем. Првих два, три месеца нисам имао значајну минутажу, али сам потом добио прилику, тренер каже и искосристио и сада сам стандардан.
Пут од Варне, где је Саша рођен, до Италије, водио је преко Шапца и Београда, плаво-белог и црно-белог дреса.
-Почео сам у Савацијуму, код тренера Зорана Кокановића. Потом сам се отишао у Партизан, кроз преостале узрасте стасавао до првог тима. Калио сам се у „Телеоптику“, а онда се прикључио првом тиму Партизана. Најзначајнији тренер у Партизану за мене је Зоран Милинковић. Он ми је први пружио прилику, инсистирао да играм, пружао подршку и када нисам играо најбоље, што ми је много помогло.

Комплетам разговор прочитајте у штмпаном издању...