6. мај 2020.6. мај 2020.
фото: DW
ФХ: Србија и Црна Гора више нису демократије
Србија у новом годишњем извештају Фридом хауса први пут после 2003. није сврстана у "делимично консолидоване демократије" већ у категорију "хибридних режима" у којима је власт заснована на ауторитаризму као последици непотпуне демократске промене.
Како се наводи у извештају "Земље у транзицији" којим је обухваћено 29 земаља бившег СССР и Источне Европе, корак у назад из категорије "делимично консолидованих демократија" у категорију "хибридних режима" поред Србије начинила је и Црна Гора, док су Косово и Северна Македонија једини у региону Западног Балкана остварили напредак.
Појам "хибридни режим" односи се на државе у којима власт истовремено може да спроводи политичку репресију и расписује изборе, у којима су демократске институције крхке и постоје значајни изазови у одбрани политичких права и грађанских слобода.
На Балкану су вишегодишње заробљавање државе, злоупотребе власти и "чврсте тактике" које користи Александар Вучић у Србији и Мило Ђукановић у Црној Гори довели до тога да су први пут од 2003. те земље испале из категорије демократија, наводи Фридом хаус. Додаје се да се та промена догађа у време када је процес приступања ЕУ запао у неслагања и више не служи као пример за демократску реформу, када политика великих сила и транснационалне дипломатије претварају Балкан у геостратешку шаховску таблу.
У Србији се негативни показатељи у демократским реформама и методама владавине бележе пет година заредом, наводи Фридом хаус.
У делу извештаја који се односи на Србију наводи да је владајућа Српска нарпедна странка (СНС) од доласка на власт 2012, систематски ограничавала могућности опозиције да буде укључена у управљање државом.
На дневни ред скупштинских седница стављани су готво искључиво предлози владајуће већине, а СНС "да би ограничила надзор над сопственим предлозима, искључује опозицију из парламентарних одбора и предлоге преплављује непотребним амадманима, који бивају укључени у време одобрено за парламентарну дебату”, наводи се.
У извештају се указује и на праксу усвајања закона по хитном поступку - процеса који би требало да буде примењен искључиво у ванредним ситуацијама и истиче да је током 2019. више од половине закона у Србији усвојено по хитном поступку.
Наводе се и оцене посматрача Савета Европе и ОЕБС да су последњи парламентарни избори 2016. године показали да СНС "злоупотребљава већину, замагљује разлику између државних и партијских активности, врши притисак на бираче, нарочито оне запослене у јавном сектору".
Резултат свега наведеног је бојкот опозиције у раду парламента јер "не осећају да могу ефикасно да се залажу за промену политике", наводи Фридом хаус али и додаје да "иако је маневарски простор политичких опонената власти сужен, у лошим условима увек треба додатно размотрити могућности институционалне борбе".
Укупно гледано, извештај Фридом хауса показао је да се у целом посматраном региону бележи пад демократских показатеља. Број земаља оцењених као демократије никада није био нижи од 1995, када је први пут објављен овакав извештај - од укупно 29 земаља 10 су демокатије, 10 хибридни режими и девет ауторитарни режими.
Косово и Северна Македонија једини су из региона по оцени Фридом хауса остварили напредак у односу на прошлогодишњи извештај, али су и они у групи "хибридних режима".
У тој категорији су и Албанија и БиХ, док је Хрватска сада једина из региона у групи делимично консолидованих демократија.
Извештај "Државе у транзицији" Фридом хауса процењује статус демократског развоја што се изражава "оценом демократије" од један до седам. На основу тога државе су сврстане у категорије "консолидованих ауторитарних режима - 1.00 до 2.00, "полуконсолидоване-консолидоване ауторитарне режиме"- 2.01 до 3.00, "транзиционе хибридне режиме" 3.10 до 4.00, "полуконсолидоване демократије" - 4.01 до 5.00 и "консолидоване демократије" - 5.01 до 7.00.
Како се наводи у извештају "Земље у транзицији" којим је обухваћено 29 земаља бившег СССР и Источне Европе, корак у назад из категорије "делимично консолидованих демократија" у категорију "хибридних режима" поред Србије начинила је и Црна Гора, док су Косово и Северна Македонија једини у региону Западног Балкана остварили напредак.
Појам "хибридни режим" односи се на државе у којима власт истовремено може да спроводи политичку репресију и расписује изборе, у којима су демократске институције крхке и постоје значајни изазови у одбрани политичких права и грађанских слобода.
На Балкану су вишегодишње заробљавање државе, злоупотребе власти и "чврсте тактике" које користи Александар Вучић у Србији и Мило Ђукановић у Црној Гори довели до тога да су први пут од 2003. те земље испале из категорије демократија, наводи Фридом хаус. Додаје се да се та промена догађа у време када је процес приступања ЕУ запао у неслагања и више не служи као пример за демократску реформу, када политика великих сила и транснационалне дипломатије претварају Балкан у геостратешку шаховску таблу.
У Србији се негативни показатељи у демократским реформама и методама владавине бележе пет година заредом, наводи Фридом хаус.
У делу извештаја који се односи на Србију наводи да је владајућа Српска нарпедна странка (СНС) од доласка на власт 2012, систематски ограничавала могућности опозиције да буде укључена у управљање државом.
На дневни ред скупштинских седница стављани су готво искључиво предлози владајуће већине, а СНС "да би ограничила надзор над сопственим предлозима, искључује опозицију из парламентарних одбора и предлоге преплављује непотребним амадманима, који бивају укључени у време одобрено за парламентарну дебату”, наводи се.
У извештају се указује и на праксу усвајања закона по хитном поступку - процеса који би требало да буде примењен искључиво у ванредним ситуацијама и истиче да је током 2019. више од половине закона у Србији усвојено по хитном поступку.
Наводе се и оцене посматрача Савета Европе и ОЕБС да су последњи парламентарни избори 2016. године показали да СНС "злоупотребљава већину, замагљује разлику између државних и партијских активности, врши притисак на бираче, нарочито оне запослене у јавном сектору".
Резултат свега наведеног је бојкот опозиције у раду парламента јер "не осећају да могу ефикасно да се залажу за промену политике", наводи Фридом хаус али и додаје да "иако је маневарски простор политичких опонената власти сужен, у лошим условима увек треба додатно размотрити могућности институционалне борбе".
Укупно гледано, извештај Фридом хауса показао је да се у целом посматраном региону бележи пад демократских показатеља. Број земаља оцењених као демократије никада није био нижи од 1995, када је први пут објављен овакав извештај - од укупно 29 земаља 10 су демокатије, 10 хибридни режими и девет ауторитарни режими.
Косово и Северна Македонија једини су из региона по оцени Фридом хауса остварили напредак у односу на прошлогодишњи извештај, али су и они у групи "хибридних режима".
У тој категорији су и Албанија и БиХ, док је Хрватска сада једина из региона у групи делимично консолидованих демократија.
Извештај "Државе у транзицији" Фридом хауса процењује статус демократског развоја што се изражава "оценом демократије" од један до седам. На основу тога државе су сврстане у категорије "консолидованих ауторитарних режима - 1.00 до 2.00, "полуконсолидоване-консолидоване ауторитарне режиме"- 2.01 до 3.00, "транзиционе хибридне режиме" 3.10 до 4.00, "полуконсолидоване демократије" - 4.01 до 5.00 и "консолидоване демократије" - 5.01 до 7.00.
Агенција Бета
Актуелно
Најновији број
25. април 2024.
