9. октобар 2020.9. окт 2020.
pixabay
Две стране пандемије - рекордно богатство милијардера и пораст екстремног сиромаштва
Током пандемије КОВИД-19 богатство нешто више од две хиљаде милијардера у свету достигло је рекордну вредност премашивши 10 хиљада милијарди долара, преноси данас Радио слободна Европа (РСЕ) писање светских медија.
С друге стране, криза корона вируса у екстремно сиромаштво гурнула око сто милиона људи који живе с мање од 1,9 долара дневно, повећавајући забринутост због продубљивања економских неједнакости.
Богатство милијардера широм света досегло је рекордне нивое током пандемије КОВИД-19, како су многи интензивирали ризична улагања на турбулентним финансијским тржиштима и профитирали од технолошког бума, пише Фајненшл тајмс.
Њихово колективно богатство је, према годишњем истраживању швајцарске банке УБС, летос достигло 10,2 хиљаде милијарди долара, чиме је премашен претходни рекорд из 2017. године, при чему је такође повећан број милијардера на 2.189, у односу на 2.158 колико их је било 2017.
Мада је богатство милијардера опало од када су прикупљени статистички подаци у јулу, углавном због пада на берзама, подаци сугеришу, истиче британски лист, да је оно и даље далеко изнад свог минимума у 2020. години, када је у априлу њихово заједничко богатство опало на осам хиљада милијарди долара услед шока пандемије изазване корона вирусом.
Извештај је објављен у време када је повећана економска неједнакост у САД, Великој Британији и неким другим водећим привредама ставила улогу богатих у средиште пажње, указује Фајненшел тајмс и додаје да су на мети критика услови који су омогућили такво богаћење – од регулаторних режима који су допустили технолошким компанијама да дођу до доминантне позиције до ниских пореза на капитал у неким земљама.
С друге стране, указује лист, милијардери су повећали филантропске поклоне као одговор на пандемију. Извештај УБС-а наводи да је измедју марта и јуна 709 људи дало донације у износу од 7,2 милијарде долара. Више од половине, 4,6 милијарде долара, дато је у САД.
УБС наводи да делује да је укупан износ мали у поређењу с укупним богатством милијардера, али истиче да нису узете обзир дискретно дате донације. Швајцарска банке такође указује да њено истраживање сугерише да су те донације и даље "највеће" који су милијардери дали у тако кратком временском периоду.
Извештај УБС-а је објављен у време раста забринутости да ће пандемија продубити економске неједнакости, наводи ЦНН, указујући да је у једном ранијем извештају откривено да је у последње две деценије раст богатства америчких милијардера био 200 пута већи од раста медијалног богатства.
Медјутим, истиче ЦНН, и неки милијардери се брже богате од других, пошто је пандемија, према извештају, повећала разлике у богатству измедју иноватора у технологији, здравству и индустрији и предузетника у областима као што су забава, финансијске услуге и некретнине.
То је и у супротности с трендом протекле деценије када су повећана богатства људи из свих сектора, наводи ЦНН, додајући да сада они "на погрешној страни" технолошких и социјалних трендова постају релативно мање богати. Поларизација измедју "милијардера иноватора" и осталих долази на крају деценије у којој се број милијардера удвостручио, а укупно богатство готово утростручило.
Док је у време корона вируса богатство супер богаташа достигло нове рекорде, пандемија ће, према подацима Светске банке, у екстремно сиромаштво гурнути око 100 милиона људи, указује ББЦ.
Пандемија ЦОВИД-19 се надовезала на последице сукоба и климатских промена који су већ успорили смањење сиромаштва у свету, саопштила је Светска банка, наводећи своје предвиђање да ће ЦОВИД-19 у екстремно сиромаштво гурнути измедју 88 милиона и 115 милиона људи, што би у 2021. могло порасти на чак 150 милиона људи.
Екстремно сиромаштво, дефинисано као живот с мање од 1,9 долара (1,6 евра) по дану, према предвиђању први пут ће порасти ове године од 1998, када је азијска финансијска криза шокирала глобалну економију, наводи ББЦ.
Пре него што се светом проширио корона вирус, очекивало се да ће стопа екстремног сиромаштва пасти на 7,9 одсто ове године, али ће на крају пандемија вероватно допринети да измедју 9,1 одсто и 9,4 одсто светске популације живи у крајњој оскудици.
Пандемија је поништила деценије напретка у смањењу екстремног сиромаштва, пише Волстрит џурнал, указујући да је протеклих 30 година био је период готово непрекидног побољшања животног стандарда за многе најсиромашније у свету.
Светска банка процењује да сада измедју 703 милиона и 729 милиона људи живи у екстремном сиромаштву, с могућим повећањем тог броја следеће године, док се пре пандемије процењивало да је 615 милиона људи у свету живело с мање од 1,9 долара дневно.
Чак је и током глобалне финансијске кризе пре једне деценије, када је већи део света на сличан начин био у рецесији, број људи у екстремном сиромаштву наставио да опада, јер су, како указује амерички лист, главна развојна тржишта попут Индије и Кине наставила да расту.
Последице пандемије изазване корона вирусом су изгледа раширеније и озбиљнијим, одвлачећи нове демографске групе у екстремно сиромаштво, истиче Волстрит џурнал. Пре пандемије, у екстремном сиромаштву је живело углавном рурално, необразовано и младо становништво које ради у пољопривреди.
Пандемија је медјутим гурнула у сиромаштво људе у пренатрпаним урбаним областима, вишег нивоа образовања и оне који раде у секторима као што су неформалне услуге, грађевинарство и производња.
Нагли пораст сиромаштва вероватно ће срушити наде за постизање Циљева одрживог развоја које промовишу Уједињене нације, да се екстремно сиромаштво искорени до 2030. Пре пандемије, оцењује лист, тај циљ се сматрао агресивним, али можда достижним.
С друге стране, криза корона вируса у екстремно сиромаштво гурнула око сто милиона људи који живе с мање од 1,9 долара дневно, повећавајући забринутост због продубљивања економских неједнакости.
Богатство милијардера широм света досегло је рекордне нивое током пандемије КОВИД-19, како су многи интензивирали ризична улагања на турбулентним финансијским тржиштима и профитирали од технолошког бума, пише Фајненшл тајмс.
Њихово колективно богатство је, према годишњем истраживању швајцарске банке УБС, летос достигло 10,2 хиљаде милијарди долара, чиме је премашен претходни рекорд из 2017. године, при чему је такође повећан број милијардера на 2.189, у односу на 2.158 колико их је било 2017.
Мада је богатство милијардера опало од када су прикупљени статистички подаци у јулу, углавном због пада на берзама, подаци сугеришу, истиче британски лист, да је оно и даље далеко изнад свог минимума у 2020. години, када је у априлу њихово заједничко богатство опало на осам хиљада милијарди долара услед шока пандемије изазване корона вирусом.
Извештај је објављен у време када је повећана економска неједнакост у САД, Великој Британији и неким другим водећим привредама ставила улогу богатих у средиште пажње, указује Фајненшел тајмс и додаје да су на мети критика услови који су омогућили такво богаћење – од регулаторних режима који су допустили технолошким компанијама да дођу до доминантне позиције до ниских пореза на капитал у неким земљама.
С друге стране, указује лист, милијардери су повећали филантропске поклоне као одговор на пандемију. Извештај УБС-а наводи да је измедју марта и јуна 709 људи дало донације у износу од 7,2 милијарде долара. Више од половине, 4,6 милијарде долара, дато је у САД.
УБС наводи да делује да је укупан износ мали у поређењу с укупним богатством милијардера, али истиче да нису узете обзир дискретно дате донације. Швајцарска банке такође указује да њено истраживање сугерише да су те донације и даље "највеће" који су милијардери дали у тако кратком временском периоду.
Извештај УБС-а је објављен у време раста забринутости да ће пандемија продубити економске неједнакости, наводи ЦНН, указујући да је у једном ранијем извештају откривено да је у последње две деценије раст богатства америчких милијардера био 200 пута већи од раста медијалног богатства.
Медјутим, истиче ЦНН, и неки милијардери се брже богате од других, пошто је пандемија, према извештају, повећала разлике у богатству измедју иноватора у технологији, здравству и индустрији и предузетника у областима као што су забава, финансијске услуге и некретнине.
То је и у супротности с трендом протекле деценије када су повећана богатства људи из свих сектора, наводи ЦНН, додајући да сада они "на погрешној страни" технолошких и социјалних трендова постају релативно мање богати. Поларизација измедју "милијардера иноватора" и осталих долази на крају деценије у којој се број милијардера удвостручио, а укупно богатство готово утростручило.
Док је у време корона вируса богатство супер богаташа достигло нове рекорде, пандемија ће, према подацима Светске банке, у екстремно сиромаштво гурнути око 100 милиона људи, указује ББЦ.
Пандемија ЦОВИД-19 се надовезала на последице сукоба и климатских промена који су већ успорили смањење сиромаштва у свету, саопштила је Светска банка, наводећи своје предвиђање да ће ЦОВИД-19 у екстремно сиромаштво гурнути измедју 88 милиона и 115 милиона људи, што би у 2021. могло порасти на чак 150 милиона људи.
Екстремно сиромаштво, дефинисано као живот с мање од 1,9 долара (1,6 евра) по дану, према предвиђању први пут ће порасти ове године од 1998, када је азијска финансијска криза шокирала глобалну економију, наводи ББЦ.
Пре него што се светом проширио корона вирус, очекивало се да ће стопа екстремног сиромаштва пасти на 7,9 одсто ове године, али ће на крају пандемија вероватно допринети да измедју 9,1 одсто и 9,4 одсто светске популације живи у крајњој оскудици.
Пандемија је поништила деценије напретка у смањењу екстремног сиромаштва, пише Волстрит џурнал, указујући да је протеклих 30 година био је период готово непрекидног побољшања животног стандарда за многе најсиромашније у свету.
Светска банка процењује да сада измедју 703 милиона и 729 милиона људи живи у екстремном сиромаштву, с могућим повећањем тог броја следеће године, док се пре пандемије процењивало да је 615 милиона људи у свету живело с мање од 1,9 долара дневно.
Чак је и током глобалне финансијске кризе пре једне деценије, када је већи део света на сличан начин био у рецесији, број људи у екстремном сиромаштву наставио да опада, јер су, како указује амерички лист, главна развојна тржишта попут Индије и Кине наставила да расту.
Последице пандемије изазване корона вирусом су изгледа раширеније и озбиљнијим, одвлачећи нове демографске групе у екстремно сиромаштво, истиче Волстрит џурнал. Пре пандемије, у екстремном сиромаштву је живело углавном рурално, необразовано и младо становништво које ради у пољопривреди.
Пандемија је медјутим гурнула у сиромаштво људе у пренатрпаним урбаним областима, вишег нивоа образовања и оне који раде у секторима као што су неформалне услуге, грађевинарство и производња.
Нагли пораст сиромаштва вероватно ће срушити наде за постизање Циљева одрживог развоја које промовишу Уједињене нације, да се екстремно сиромаштво искорени до 2030. Пре пандемије, оцењује лист, тај циљ се сматрао агресивним, али можда достижним.
Бета
Актуелно
Најновији број
25. април 2024.
