12. октобар 2020.12. окт 2020.
Извор:Бета
НАЛЕД: У Србији сваки пети ради 'на црно'
Од укупног броја запослених у Србији сваки пети ради "на црно" најмање 80.000 радника у грађевинарству, помоћних бармена и конобара, бебиситерки, спремачица и сличних професија, саопштила је данас Национална алијансе за локални економски развој (НАЛЕД).
"На црно" највише их је у пољопривреди, туризму и угоститељству (15,1 одсто) и грађевинарству (11,3 одсто), док на кућним и помоћним пословима свако друго лице ради без уговора и без права на пензионо осигурање и заштиту од повреде на раду за сваки дан који проведе на послу.
То је показала анализа НАЛЕД-а и Немачке корпорације за развојну сарадњу (ГИЗ) о могућностима проширења система поједностављеног ангажовања радника на сезонским и повременим пословима који засад функционише само у пољопривреди.
Најчешћи разлози због којих послодавци не пријављују запослене су високи трошкови, компликована процедура и недовољно флексибилан начин уговарања.
Шефица Јединице за храну и пољопривреду у НАЛЕД-у, Тиса Чаушевић, рекла је данас на представљају те анализе да је један од начина да се ти радници уведу у легалне токове и тиме заштите њихова права, то да се поједностављена процедура пријаве сезонаца путем е-портала или онлајн апликације прошири на друге делатности.
"За годину и по од када је уведен овај систем у пољопривреди, број пријављених сезонаца је порастао више него 10 пута – са 3.500 на око 42.500 радника", навела је Чаушевић.
Пројектни менаџер у ГИЗ-у, Зоран Јаковљев, казао је да је та организација подржала увођење електронске пријаве сезонских радника да би се олакшало запошљавање и смањила сива економија.
"Наша анализа је показала да су остварени значајни позитивни ефекти за све заинтересоване стране послодавцима су смањени трошкови ангажовања сезонаца и скраћена процедура пријаве и одјаве са пет сати на пет минута, док су радници добили право на пензионо и осигурање од повреде на раду", објаснио је Јаковљев.
Неформално запошљавање један је од кључних генератора сиве економије, јер на сваких 100 динара који се обрну у сивој зони, 62 динара је од непријављених зарада, а 38 динара непријављени профит, наводи се у анализи НАЛЕД-а и ГИЗ-а.
Утврђено је да у Србији трећина неформално ангажованих ради краће од три месеца, сваки пети ради до шест месеци, а само 16 одсто је ангажовано на до годину дана.
"На црно" највише их је у пољопривреди, туризму и угоститељству (15,1 одсто) и грађевинарству (11,3 одсто), док на кућним и помоћним пословима свако друго лице ради без уговора и без права на пензионо осигурање и заштиту од повреде на раду за сваки дан који проведе на послу.
То је показала анализа НАЛЕД-а и Немачке корпорације за развојну сарадњу (ГИЗ) о могућностима проширења система поједностављеног ангажовања радника на сезонским и повременим пословима који засад функционише само у пољопривреди.
Најчешћи разлози због којих послодавци не пријављују запослене су високи трошкови, компликована процедура и недовољно флексибилан начин уговарања.
Шефица Јединице за храну и пољопривреду у НАЛЕД-у, Тиса Чаушевић, рекла је данас на представљају те анализе да је један од начина да се ти радници уведу у легалне токове и тиме заштите њихова права, то да се поједностављена процедура пријаве сезонаца путем е-портала или онлајн апликације прошири на друге делатности.
"За годину и по од када је уведен овај систем у пољопривреди, број пријављених сезонаца је порастао више него 10 пута – са 3.500 на око 42.500 радника", навела је Чаушевић.
Пројектни менаџер у ГИЗ-у, Зоран Јаковљев, казао је да је та организација подржала увођење електронске пријаве сезонских радника да би се олакшало запошљавање и смањила сива економија.
"Наша анализа је показала да су остварени значајни позитивни ефекти за све заинтересоване стране послодавцима су смањени трошкови ангажовања сезонаца и скраћена процедура пријаве и одјаве са пет сати на пет минута, док су радници добили право на пензионо и осигурање од повреде на раду", објаснио је Јаковљев.
Неформално запошљавање један је од кључних генератора сиве економије, јер на сваких 100 динара који се обрну у сивој зони, 62 динара је од непријављених зарада, а 38 динара непријављени профит, наводи се у анализи НАЛЕД-а и ГИЗ-а.
Утврђено је да у Србији трећина неформално ангажованих ради краће од три месеца, сваки пети ради до шест месеци, а само 16 одсто је ангажовано на до годину дана.
Извор: Бета
Актуелно
Најновији број
25. април 2024.
