21. април 2018.21. апр 2018.
Кокан Младеновић о позоришту, предстојећој премијери и младим уметницима
Познати редитељ Кокан Младеновић синоћ је био гост театра у Шапцу. Претходне године имао је одличну сарадњу са Шабачким позориштем на комаду "Рубиште", које је добило одличне критике и награде.
Како је било радити са анасмблом открива редитељ.
- Рад са њима је био један од најбољих у мом позоришном животу. Напоран и истраживачки, али је резултат тога мени једна јако занимљива представа. Много тога заједничког смо открили о споственим страховима и сопственим мраковима, сопственом личном и геогрфском наслеђу - истакао је Младеновић.
Након пет година поново режира у Београду и представа „Клошмерл” биће премијерно изведена 23. априла у Београдском драмаском позоришту.
- То је сајајан роман Габријела Шевалија, који смо ми преточили у позоришни комад. Дешава се у Француској након Великог рата, где уместо да направе неки ратни монумент, амбициозни владари града одлучују да направе грандиозни писоар на централном градском тргу испред катедрале. То толико личи на неке ближе ствари, да се ја радујемо што се то дешава тамо негде у Француској, тамо негде пре сто година - навео је редитељ.
Иако ускоро има премијеру Кокан Младеновић сматра да се позориште данас налази у јако неповољном положају.
- Мислим да је позориште превише важно да би било овако понижено. Позориште је скоро 2.000 година од настанка па до Гутенеберга било једини мас медији. Све што је свету требало да буде казано, казано је управо кроз театар. Позориште има огромну моћ јавне речи казане са сцене. Ми ту моћ нажалост не користимо довољно и окрећемо главу од онога што су проблеми нашега доба. Превише се бавимо неким тривијалним темама. Све више смо позориште, а све мање позоришна уметност. Све више има глумаца, а све мање драмских уметника. Просто мислим да смо на великом странпутици.
Редитељ истиче да је у данашње време све теже за младе људе и уметнике да сачувају осећање морала и честитиости у земљи која се распада, где на постоје праве вредности.
- Посебно је тешко младим глумцима. Бавити се позориштем данас у Србији, као млад човек је изузетно тешко, јер готово ништа не фукционише. А постоји тај ружни парадокс да Академије школују стотину младих глумаца, док су забрањена примања у сталне ангажмане у театраима. У том садистичком систему између школовања и позоришта пострадавају десетине и стотине глумаца у Србији - рекао је Кокан Младеновић.
Како је било радити са анасмблом открива редитељ.
- Рад са њима је био један од најбољих у мом позоришном животу. Напоран и истраживачки, али је резултат тога мени једна јако занимљива представа. Много тога заједничког смо открили о споственим страховима и сопственим мраковима, сопственом личном и геогрфском наслеђу - истакао је Младеновић.
Након пет година поново режира у Београду и представа „Клошмерл” биће премијерно изведена 23. априла у Београдском драмаском позоришту.
- То је сајајан роман Габријела Шевалија, који смо ми преточили у позоришни комад. Дешава се у Француској након Великог рата, где уместо да направе неки ратни монумент, амбициозни владари града одлучују да направе грандиозни писоар на централном градском тргу испред катедрале. То толико личи на неке ближе ствари, да се ја радујемо што се то дешава тамо негде у Француској, тамо негде пре сто година - навео је редитељ.
Иако ускоро има премијеру Кокан Младеновић сматра да се позориште данас налази у јако неповољном положају.
- Мислим да је позориште превише важно да би било овако понижено. Позориште је скоро 2.000 година од настанка па до Гутенеберга било једини мас медији. Све што је свету требало да буде казано, казано је управо кроз театар. Позориште има огромну моћ јавне речи казане са сцене. Ми ту моћ нажалост не користимо довољно и окрећемо главу од онога што су проблеми нашега доба. Превише се бавимо неким тривијалним темама. Све више смо позориште, а све мање позоришна уметност. Све више има глумаца, а све мање драмских уметника. Просто мислим да смо на великом странпутици.
Редитељ истиче да је у данашње време све теже за младе људе и уметнике да сачувају осећање морала и честитиости у земљи која се распада, где на постоје праве вредности.
- Посебно је тешко младим глумцима. Бавити се позориштем данас у Србији, као млад човек је изузетно тешко, јер готово ништа не фукционише. А постоји тај ружни парадокс да Академије школују стотину младих глумаца, док су забрањена примања у сталне ангажмане у театраима. У том садистичком систему између школовања и позоришта пострадавају десетине и стотине глумаца у Србији - рекао је Кокан Младеновић.
M.Ж.
Актуелно
Најновији број
25. април 2024.
