Синдикати и послодавци незадовољни предлогом о повећању минималне зараде за 2022. годину

Представници синдиката УГС "Независност" и Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) рекли су данас да су незадовољни предлогом Владе Србије о висини повећања минималне зараде за 2022. за 9,4 одсто, са 32.000 на 35.000 динара јер сматрају да је то недовољно за трошкове минималне потрошачке корпе, а послодавци су оценили да је то превисоко повећање јер њима није толико скочио промет.

Председник УГС "Независност" Зоран Стојиљковић рекао је, после седнице Социјално-економског савета (СЕС) на коме није усаглашен предлог око повећања минималца између представника Владе Србије, синдиката и послодаваца, да Влада није убедила тај синдикат да повећање није могло да буде са 32.000 на 39.000 динара да би се бар покрили трошкови минималне потрошачке корпе.

На данашњој седници СЕС-а социјални парнери, Влада Србије, синдикати и послодавци нису усагласили предлоге о повећању минималца, већ је свако остао при свом ставу, синдикати да минимална зарада треба да се повећа на најмање 39.000 динара, Влада Србије да минималац треба да износи 35.012 динара, а послодавци предлог Владе прихватају, али уз пореско ослобадјање које је веће него што је Влада одобрила.

Председник Србије Александар Вучић месец дана пре почетка преговора саопштио је да ће минималац за 2022. годину бити повећан за 9,4 одсто, а да ће неопорезива основица бити повећана за 1.000 динара са 18.300 на 19.300 динара. То је касније био и предлог преговарачког тима Владе Србије с тим што је предлог допуњен и одлуком Владе Србије да смањи доприносе за Пензијски фонд за 0,5 одсто.

Послодавци су за прихватање предлога о повећању минималца на 35.000 динара тражили да се неопорезива основица подигне са 18.300 на 26.000 динара, а да се порези и доприноси на зараде смање за око један одсто.

Стојиљковић је рекао да синдикате пре свега "унижава" начин преговора за које се унапред зна исход.

"Шта значи социјални дијалог када председник Србије месец дана пре преговора саопшти колико ће се повећати минимална зарада", рекао је Стојиљковић.

Додао је да је једино охрабрујуће то што је премијерка Ана Брнабић обећала да ће 2023. године минимална зарада бити изједначена са минималном потрошачком корпом.

"Минималац" који, према његовим речима, у Србији прима најмање 350.000 радника је уствари "инцидентна" категорија јер је предвиђена да важи само за шест месеци, а најдуже годину дана за време финансијске криз у фирми.

На питање зашто синдикати не покрену питање дужине исплате минималне зараде Стојиљковић је одговорио да нема ко да их подржи.

"Покретали смо то питање, али немамо подршку апатичног народа који се бори да преживи. Толико смо пали да нам оваква власт и припада, а нису биле боље ни претходне власти", рекао је Стојиљковић и додао да "треба да научимо власт да слуша народ".

Подпредседник СССС Душко Вуковић рекао је да је тај синдикат незадовољан исходом преговора који су постали "бесмислени".

"Синдикати су се залагали за захтеве радника који су незадовољни. Бесмислени су преговори и законско решење које дозвољава да у случају непостизања сагласности коначну одлуку доноси Влада Србије", рекао је Вуковић.

Директор Уније послодаваца Србије Срдјан Дробњаковић рекао је да су послодавци незадовољни предлогом Владе Србије јер сматрају да је то повећање неосновано.

"Ситуација у привреди је тешка, скоро да нико није успео да током пандемије повећа приход и профит за девет-десет одсто да би за толико повећао зараде", рекао је Дробњаковић.

Одлуку о повећању "минималца" донеће Влада Србије до 15. септембра и судећи према ранијим изјавама Вучића и Малог уважиће њен предлог о повећању.