1. октобар 2021.1. окт 2021.
Фото: Глас Подриња /З. Биро, Уларџић, Костић
Дејан Уларџић за Глас: Непријатна ситуација за све
Поводом недавних догађаја на отварању изложбе слика уметника Љубе Поповића у Народном музеју разговарали смо са шабачким сликаром Дејаном Уларџићем.
-Тог дана у преподневним часовима сам се осећао здравствено лоше, син ми је помогао да одем у Хитну помоћ где сам се задржао одређени период, примио адекватну терапију. У међувремену је уследио позив на који је одговорио мој син који је објаснио шта се догодило и где се налазимо. Постојао је договор са пријатељима из Београда да дођу на отварање изложбе у Шапцу, како би упознали изложбени простор Народног музеја и присусвују свечаном отварању. Како нисам могао да дођем у договорено време пре свечаности, они су ме звали. Када сам изашао из Хитне помоћи желео сам да одем кући и одморим се, али сам осећао одговорност према њима због договора и упутио сам се ка Народном музеју – каже за „Глас Подриња“ Уларџић о догађајима који су претходили доласку у градску установу културе и додаје да га је по доласку сачекало непријатно изненађење.
-У тренутку када сам дошао трајало је обраћање градоначелника. Сазнао сам шта се догодило и био непријатно изненађен. О томе не бих желео превише да говорим, јер ми је тешко и криво што се све тако догодило. Веома ми је непријатно и не бих никоме пожелео да се нађе у таквој ситуацији. Посебно ми је било тешко када сам сазнао за минут ћутања, пре свега, због мојих пријатеља који су били присутни.
По завршетку отварања уследила су нова непријатна изненађења за шабачког уметника. На друштвеним мрежама су се појавиле произвољне интерпретације догађаја са различитим конотацијама.
-Желео бих да нагласим три ствари. Ниједна особа у Музеју није одговорна за оно што се десило. Они су се понели као што би учинила свака кућа у сличној ситуацији. Непримерено је да им било ко шта замери. Што се тиче политичара, истина је да ниједан од њих није знао и да су и они били затечени, одреаговали у складу са ситуацијом. Подвлачим да никаква политичка конотација није постојала, нити постоји. Сви моји пријатељи су били најблаже речено у шоку. Они су реаговали потпуно логично, а видим да је и ту било замерки на њихов рачун. Изузетно сам поносан на њих и јако их волим и много ми је жао што су прошли кроз све ово.
Почетак свега је био специфичан вид интерног хумора међу пријатељима, који многима није прихватљив, али је део другарског односа, каже уметник.
-Два дугогодишња пријатеља која се изузетно поштују и воле, али имају једну „девијацију“, а то је да се међусобно шале на груб начин. Слажем се да је ово прегруба шала. Када је један од њих добио информацију, није ни помислио да је реч о шали, већ је поверовао у веродостојност, но није био сам у том тренутку, већ окружен многим људима. Они су приметили промену расположења код њега и логично га упитали за разлог и тада је „враг однео шалу“. Ситуација је изашла ван контроле, те је инетрна пријатељска шала постала јавна ствар.
Недавна ситуација, сматра Уларџић, указује и на један општи, свеприсутни проблем. Уметност је у другом плану.
-Да сам имао педесети део пажње јавности и медија приликом ретроспективне изложбе у Павиљону „Цвијета Зузорић“ у Београду 2018. године и промоције монографије, био бих презадовољан. Ово све указује на један велики проблем о коме нико не говори. О томе може да се пише, сними ТВ емисија. Срамота је да бизарна ситуација толико окупира пажњу јавности као што су и непримерене констатације да ми је догађај инспирација за дела. Једнако су ми дегутантни коментари попут „Чивијада није умрла, пајтоновски сценарио“, јер мени је и после неколико дана изузетно непријатно. Не могу да се смејем на све ово, језиво ми је, није смешно – закључује Дејан Уларџић и напомиње да се по овом питању више неће оглашавати у медијима, истичући да су се током јучерашњег дана могле прочитати његове наводне изјаве.
Током саме изложбе, најмање је речи било о уметности, а њој се можемо вратити кроз информацију да је управо Дејан Уларџић добитник награде на Првој међународној изложби „Минијатуре Сирмијума“ у Сремској Mитровици.
-Тог дана у преподневним часовима сам се осећао здравствено лоше, син ми је помогао да одем у Хитну помоћ где сам се задржао одређени период, примио адекватну терапију. У међувремену је уследио позив на који је одговорио мој син који је објаснио шта се догодило и где се налазимо. Постојао је договор са пријатељима из Београда да дођу на отварање изложбе у Шапцу, како би упознали изложбени простор Народног музеја и присусвују свечаном отварању. Како нисам могао да дођем у договорено време пре свечаности, они су ме звали. Када сам изашао из Хитне помоћи желео сам да одем кући и одморим се, али сам осећао одговорност према њима због договора и упутио сам се ка Народном музеју – каже за „Глас Подриња“ Уларџић о догађајима који су претходили доласку у градску установу културе и додаје да га је по доласку сачекало непријатно изненађење.
-У тренутку када сам дошао трајало је обраћање градоначелника. Сазнао сам шта се догодило и био непријатно изненађен. О томе не бих желео превише да говорим, јер ми је тешко и криво што се све тако догодило. Веома ми је непријатно и не бих никоме пожелео да се нађе у таквој ситуацији. Посебно ми је било тешко када сам сазнао за минут ћутања, пре свега, због мојих пријатеља који су били присутни.
Друштвене мреже и натписи у медијима алармирали јавност
По завршетку отварања уследила су нова непријатна изненађења за шабачког уметника. На друштвеним мрежама су се појавиле произвољне интерпретације догађаја са различитим конотацијама.
-Желео бих да нагласим три ствари. Ниједна особа у Музеју није одговорна за оно што се десило. Они су се понели као што би учинила свака кућа у сличној ситуацији. Непримерено је да им било ко шта замери. Што се тиче политичара, истина је да ниједан од њих није знао и да су и они били затечени, одреаговали у складу са ситуацијом. Подвлачим да никаква политичка конотација није постојала, нити постоји. Сви моји пријатељи су били најблаже речено у шоку. Они су реаговали потпуно логично, а видим да је и ту било замерки на њихов рачун. Изузетно сам поносан на њих и јако их волим и много ми је жао што су прошли кроз све ово.
Враг однео шалу у погрешном смеру
Почетак свега је био специфичан вид интерног хумора међу пријатељима, који многима није прихватљив, али је део другарског односа, каже уметник.
-Два дугогодишња пријатеља која се изузетно поштују и воле, али имају једну „девијацију“, а то је да се међусобно шале на груб начин. Слажем се да је ово прегруба шала. Када је један од њих добио информацију, није ни помислио да је реч о шали, већ је поверовао у веродостојност, но није био сам у том тренутку, већ окружен многим људима. Они су приметили промену расположења код њега и логично га упитали за разлог и тада је „враг однео шалу“. Ситуација је изашла ван контроле, те је инетрна пријатељска шала постала јавна ствар.
Уметност на маргини
Недавна ситуација, сматра Уларџић, указује и на један општи, свеприсутни проблем. Уметност је у другом плану.
-Да сам имао педесети део пажње јавности и медија приликом ретроспективне изложбе у Павиљону „Цвијета Зузорић“ у Београду 2018. године и промоције монографије, био бих презадовољан. Ово све указује на један велики проблем о коме нико не говори. О томе може да се пише, сними ТВ емисија. Срамота је да бизарна ситуација толико окупира пажњу јавности као што су и непримерене констатације да ми је догађај инспирација за дела. Једнако су ми дегутантни коментари попут „Чивијада није умрла, пајтоновски сценарио“, јер мени је и после неколико дана изузетно непријатно. Не могу да се смејем на све ово, језиво ми је, није смешно – закључује Дејан Уларџић и напомиње да се по овом питању више неће оглашавати у медијима, истичући да су се током јучерашњег дана могле прочитати његове наводне изјаве.
Актуелно
Најновији број
25. април 2024.
