Код Куршумлије стогодишњакиња живи у беди и сиромаштву

На обронцима Копаоника у куршумлијском селу Сеоце, у беди и сиромаштву, живи највероватније најстарија жена у Србији Јелисава Томић са сином Драгодином који је на послу остао инвалид.
Она сто година, син инвалид. Свима су се обраћали за помоћ, али пошто имају земљу, помоћи ниоткуда, а одговор надлежних је био да могу да раде на земљи и од ње да живе.
Драгодин Томић (70) рекао је да су се свима обраћали за помоћ али да, пошто имају земљу, добијају одговор надлежних да могу да раде на земљи и од ње да живе.
Он је остао инвалид као радник у предузећу Србија шуме, када је у сечи дрва изгубио руку.
Мајка Јелисава, пуна брига, каже да ни сама не зна колико има година. У личној карти јој пише да је рођена 1920. Међутим, њени родитељи су је три године касније него рођена уписали у матичну књигу рођених, што значи да је рођена 1917. године.
"Тако се некада касније деца пријављивала. Имам сто година, а три, четири рата сам запамтила. Нисам кадра да се више старам сама о себи, не држе ме ноге и слух али ме памћење добро служи", рекла је Агеници Бета старица Јелисава.
Њихово село је веома удаљено од града, око 45 километара. Драгодин није основао своју породицу.
"Бори се тако са једном руком, да сече и донесе дрва, да оде до града. Овде смо потпуно усамљени и од свих заборављени", рекла је мајка.
Драгодин је у предузећу стекао инвалидску пензију, али је веома мала, недовољна за њихове потребе.

"Борим се и мучим. Волео бих више да радим, имам вољу али како са једном руком. Моја пензија не стиже само за струју и лекове. Храну обезбедим онолико колико могу и то штедимо", рекао је он.
Томићи су се обраћали свим јавним установама и институцијама у Куршумлији - Центру за социјални рад, Црвеном крсту и другима и тражили било какву помоћ. Међутим, свуда су одбијени с образложењем да они имају земљу коју могу да обрађују.
"Свуда ми кажу немаш парво. И свуда ме одбили. Жалио сам се Центру из Прокупља и ту сам одбијен и шта сам могао, него да се вратим на планину и заједно са мајком да патим и чекам да се нко смилује и помогне макар мало и олакша наше муке", рекао је Драгодин.
У Центру за социјални рад у Куршумлији нису желели да дају изјаве, док у Црвеном крсту кажу да су ограничени одлукама надлежних.
Миломир Николић секретар Црвеног крста у Куршумлији каже да у забаченим селма те општине има много старачких домаћинстава, којима је неопходна помоћ
"Зна се које све службе треба да сагледавају такве случајеве, као што су Томићи. Ту је Центар за социјални рад, ту су неке друге слузбе при општини, локална самоуправа. Много је таквих случајева, који су на ивици егзтистенције", рекао је Бети Николић и додао да Црвени крст повремено, у најудаљенијим селима, доставља пакете са основним намирницама и средствима за хигијену.