Светски дан бубрега - фокус на хроничној бубрежној слабости

Болест бубрега је подмукла, често без икаквих симптома, а уколико се не открије на време и не почне са лечењем, може напредовати до момента престанка рада бубрега, упозорава др Катарина Остојић–Буквић, нефролог у Општој болници „Др Лаза К. Лазаревић“ у Шапцу. Смртност услед обољења бубрега у свету је тренутно на осмом месту, а за само 16 година процењује се да ће на овој неславној листи заузети пету позицију. Део решења да се не остваре ове суморне прогнозе је у превентиви, објашњава др Остојић–Буквић.

Светски дан бубрега обележава се сваког другог четвртка у марту, а ове године кампања је посвећена хроничној бубрежној слабости. Под слоганом „Здравље бубрега за све“ намера је да се скрене пажња на што раније откривање, а посебно на оно што свако од нас може да учини како би се предупредило настајање и развој болести.

– Ако се изузме наследни фактор, међу водећим узроцима хроничне бубрежне слабости и даље су дијабетес, повишен крвни притисак, гојазност. Болест се развија и услед употребе и злоупотребе лекова, највише аналгетика. У порасту је појава малигнитета, самим тим и употреба радио и хемио терапије која оштећује бубреге. Такође, у порасту је и појава калкулозе која може бити један од главних узрочника хроничне бубрежне слабости

– каже др Катарина Остојић–Буквић.

Како би се бубрези очували често је довољно применити неколико једноставних савета: физичка активност, редовна контрола шећера у крви и крвног притиска, правилна исхрана, уношење бар литре и по воде дневно, избегавање цигарета, опрез са лековима против болова, као и редовна контрола свих оних који имају генетске предиспозиције за ову болест или неку другу болест која може довести до обољења бубрега.

– Када се открије болест бубрега, исхрана је веома битна посебно у поодмаклим стадијумима болести. Треба да буде без соли, јер сва храна у себи већ садржи со. Препоручује се печење, кување и барење воћа и поврћа. Бубрежним болесницима забрањена је пржена и похована храна, газирана пића, масни сиреви и грицкалице. Гојазност се појављује можда као један од главних фактора који доводе до развоја кардиоваскуларних и ендокриних болести, па осим адекватне исхране, препоручује се и умерена физичка активност у складу са годинама пацијента и основним обољењима – саветује др Остојић–Буквић.

Докторка Катарина Остојић–Буквић у Служби нефрологије са дијализом ради већ деценију, а недавно је положила субспецијалистички испит и званично постала интерниста нефролог. Овим је остварила давнашњу жељу да се усаврши у области коју, како је истакла, мало људи у свету ради, а наш крај је познат по обољењима бубрега.

– Када је расписан конкурс за Службу нефрологије са дијализом нисам имала дилему да ли да се јавим. До тада сам годину и по дана радила у Служби за пријем и збрињавање ургентних стања. Две године касније добила сам специјализацију из интерне медицине, а прошле године уписала и субспецијализацију из нефрологије – прича др Остојић–Буквић.

Општа болница "Лаза К. Лазаревић" Шабац