Шта урадити са старим лековима

На кутији лекова пише датум који је прошао, медикамент више није помоћ, сада је вишак и најближи пут је корпа, заједно са осталим отпадом. Можда делује логично, али је овај поступак погрешан на много нивоа. Последице могу бити глобалне и тешко сагледиве. Од кућне канте преко контејнера и депоније кратак је пут до земљишта, подземних вода и ширих екосистема. Канализационим одводима пут до водених токова још је краћи. Протоком времена, лекови се разграђују на штетне активне супстанце које делују на окружење.

Кршење Закона о управљању отпадом је само један од проблема, важношћу на зачељу.

-Лекови никако не би смели да се нађу у комуналном отпаду због њиховог потенцијално штетног утицаја на животну средину и људско здравље. Активне супстанце из лекова се не могу уклонити у потпуности током стандардног третмана отпадних вода, што може резултирати њиховим присуством у површинским водама, води за пиће, али и у подземним водама – истиче проф. др Александра Буха Ђорђевић, професорка Фармацеутског факултета у Београду.

проф. др Александра Буха Ђорђевић (фото: приватна архива)

Било да је реч о аналгетицима, антибиотицима, цитостатицима, хормонима или другим врстама медикамената, сваки носи последице уколико није уништен на адекватан начин.

-Супстанце из лекова, након истека се разграђују на активне супстанце које се дуго задржавају у животној средини и имају потенцијал штетног утицаја на живот различитих организама међу којима је и човек. Уколико заврше у земљи постоји реална могућност загађења тог подручја, уколико дође до воде може проблем да се шири до већих водотокова у целом свету – наглашава магистар фармације Павле Зелић из Агенције за лекове и медицинска средства Србије и додаје да посебно опасни могу бити антибиотици.

- Антибиотик је ефикасан у борби с бактеријама онолико колико су бактерије осетљиве на њега. Уколико оне дођу у контакт с њим у води или земљишту, уместо у организму човека, могле би научити како да се прилагоде том леку и тако постану отпорне. Обољење које изазове таква бактерија тешко је излечиво, често и неизлечиво. Производња новог антибиотика спремног да савлада организам с новостеченом отпорношћу је дуг процес који може трајати десет и више година.

Најбоље је лекове којима је истекао рок трајања или оне који нису у употреби однети у апотеке или специјализоване центре за прикупљање. Закон о управљању отпадом обавезује грађане да неупотребљиве лекове предају апотеци. Истовремено, наведено је у акту, оне су дужне да их преузму и предају онима који скупљају, траснспортују, третирају, односно складиште или извозе фармацеутски отпад. Апотеке, по слову Закона, морају на видном месту поставити обавештење да се у тој апотеци прикупљају неупотребљиви лекови од грађана, као и да за враћање неупотребљивих лекова грађани не плаћају накнаду.

магистар фармације Павле Зелић (фото: проватна архива)

-Правилно управљање фармацеутским отпадом представља одговоран приступ очувању ресурса и заштити животне средине, што је обавеза свих нас. Због тога је неопходно повећати свест о значају правилног одлагања лекова и омогућити једноставне и доступне опције за њихово безбедно збрињавање – сматра проф. др Александра Буха Ђорђевић.

Посетили смо неколико апотека где смо покушали да вратимо медикаменте ван рока употребе. У појединим су прихватали, док тамо где смо добили негативан одговор појашњено нам је да нису у могућности да приме, јер немају адекватно место за складиштење таквих лекова, уз објашњење да они нису доносиоци одлука.

Ресорном Министарству за заштиту животне средине упутили смо допис с питањима о томе ко је задужен за контролу установа по питању преузимања фармацеутског отада од грађана и шта грађани могу да учине уколико добију у објектима негативан одговор? До закључења броја нисмо добили одговоре на ово, као ни на питање о процени количине лекова који заврше у комуналном отпаду.

Подаци објављени у различитим медијима у претходном периоду говоре да око 90% фармацеутског отпада буде одложено непрописно, односно помешано с комуналним отпадом. У нашој анкети на друштвеним мрежема већина је одговарајући на питање: „Где одлажете лекове којима је истекао рок трајања и оне које више не користите“, потврдила је да медикаменте ван рока употребе баца заједно с другим отпадом.
Трошкове управљања медицинским отпадом, укључујући и фармацеутски отпад покрива произвођач отпада, осим у случају фармацеутског отпада прикупљеног од грађана.

Мит о шест месеци

Много грађана верује да лекови могу бити корисни и до шест месеци након истека рока употребе наведеног на амбалажи.

-То је мит. Рок употребе је рок у коме ће лек, његови састојци, имати максимално дејство. Коришћење након истека може имати последице од недостатка делотворности до много озбиљнијих реперкусија по здравље. Њихово коришћење је непотребан ризик. Лекови могу да се покваре и уколико се неадекватно чувају, а специфичност је да се исправност лека не може лако утврдити и зато је важно поштовати препоруке о чувању и користити их у оквиру рока, на прописан начин. Храна када је покварена, има другачији мирис, укус, код лекова то није случај – појашњава дипломирани фармацеут Иван Савић.

Ризично је користити лекове након истека рока трајања (фото: Pixabay)

Даљи пут фармацеутског отпада

Попут лека и амбалажа у којој се налази третирана је као контаминирана након истека рока и мора бити уништена на исти начин.

Правилник о начину и поступку управљања фармацеутским отпадом, усвојен 2019. године, говори да се и примарна амбалажа, она која је у контакту с леком уништава као и сам медикамент „инсинерацијом“, односно спаљивањем на тлу. Код већине лекова секундарна амбалажа попут картонске кутије није сматрана опасном и уништава се као класичан отпад. Изузетак су цитотоксични лекови који се посебно пакују и збрињавају јер могу да изазову канцерогена обољења и промене на генима.

Фармацеутски отпад може бити неопасан и опасан, односно цитотоксични као подврста опасног. Категоризацију ближе дефинише Павилник о категоријама, испитивању и класификацији отпада који је, у тренутном облику, на снази од ове године. Сваки отпад има нумеричку шифру, а опасан отпад уз бројеве на крају има и звездицу. Шифра се не налази на паковању лека или упутству, већ се додељује након обавезног испитивања отпада и налази се на званичном извештају о испитивању. Извештај доставља лабораторија која је извршила испитивање.

Посебна врста опасног отпада су лекови са психоактивним супстанцама. Они се пакују и обележавају одвојено, посебном шифром, уз коју стоји звездица, јер је реч о супстанцама с којима треба да се поступа строго контролисано. Осим посебне амбалаже у коју се одлаже, даље кретање оваковог отпада прати и документација са напоменом да је у питању психоактивни лек. Без обзира на врсту и категоризацију, сваки отпад се мора уништити - спаљивањем.

Правилник о начину и поступку управљања фармацеутским отпадом, усвојен 2019. године, говори да се и примарна амбалажа, она која је у контакту с леком уништава као и сам медикамент „инсинерацијом“, односно спаљивањем на тлу

Од фармацеутског отпада треба разликовати отпад контаминиртан живим миркорганизмима (услед употребе на људима или животињама), као што су коришћени шприцеви и игле. То је такође опасан отпад који тек након стерилизације воденом паром под притиском постаје неопасан.

Одговори из анкете

Где одлажете лекове којима је истекао рок трајања и оне које више не користите?

Однесем у апотеку. Сваки ланац апотека би требало да има најмање једну која може да прими фармацеутски отпад од грађана. Апотеке саме финансирају збрињавање фармацеутског отпада од грађана, због чега се често дешава да неће да преузму лекове које грађани донесу. (JenyLo)

Ја сам носила у апотеку, али нису хтели да приме. Рекли су да видим да ли комшијама треба. Да ли то значи да треба да идем од врата до врата да видим да ли су некоме потребни лекови? Лекови су остали од мајке која је преминула.(IvonaS&)

Бацим их у канту за смеће, као и сав други свет.(V. S.)

Нема неискоришћених, штета да се баци.(Stevan)

Обишао сам неколико апотека у граду, нису преузели, те сам их бацио у канту за смеће. Сматрам да апотеке треба да преузму лекове и да да они који су их донели добију новац за то.(Vlada)

Опасност од супербактерије
Трагична прича упозореа долази из Индије. Жртва је дете.

-Уколико се различити међупроизвиди активних сусптанци пусте у реке може бити створена супербактерија, што се догодило у једној индијској регији. Уколико она изађе из Индије и доспе даље у свет, постоји могућност нове пандемије за коју немамо лек. Вакцину за вирусе је могуће развити у релативно кратком року, али не и за антибиотике, што значи да би се створила пандемија из које би био тежак излаз. Један дечак је заражен таквом бактеријом након купања у контаминираној води. На њему је испробан 21 антибиотик и сваки покушај био је безуспешан.

Промена пола рибе
-Можда звучи невероватно, али бачени медикаменти могу да изазову промену пола код рибе. Под различитим утицајима хормона и других активних супстанци из лекова догађало се да рибе постану хермафродити, не могу да имају потомство, негде се догодио и масовни помор. Други организми у воденим системима су трпели последице утицаја различитих врста психотика и антидепресива. Дешавало се да рибе постану изузетно срећне, почну да се понашају неприродно.

Злоупотреба
-Злоупотреба лека је могућа уколико се лек баци с комплетном кутијом. Онда је могуће да се нађе на некој пијаци, црном тржишту, у рукама фалсификатора. Постоји случај у Италији где су фалсификатори узимали лекове углавном из отпада, препродајући их касније. Реч је о припадницима мафијашких организација из Напуља и Калабрије, односно Камори и Ндрангети.

Пројекат "Lokal pres Lab 2.0" је развијен и подржан од стране програма "Медијски инкубатор за Западни Балкан" Free Press Unlimited, који је финансиран од стране Министарства спољних послова Холандије а реализују га чланице ПУ "Lokal pres".