Уметност у служби хришћанске вере

„Aпотеоза“ докторке ликовних уметности Ренате Трифковић, сачињена од 50 мозаика мањег и већег формата, насталих од 2004. године до данас биће доступна поштоваоцима уметности од 26. априла до 18. маја у Виноградаревој кући на Опленцу.

- Највише представљених радова настало је у последњих пет година, јер је опус мога рада углавном везан за литургијску умјетност. Умјетност у служби хришћанске вјере, не могу је назвати сакралном јер би то било и сувише штуро са мога аспекта- каже за „Глас Подриња“ Рената Трифковић.

Фото: Приватна архива

Срце је као друга глава, само мноого осјетљивија, због његових слабости, пати цијело тијело, али је и Дом Духа Светога

Назив изложбе инспирисан је уметничким преображајем Ренатиног мозаичког стваралаштва током протеклих година рада који је био везан за литургијску уметност у целини. Преображаја који би најбоље дефинисала италијанска реч “дивинизаре”, која се може паралелно посматрати у свом смислу “обожавање” али не као “адораре” већ “манифестаре”.

Оно што живимо образује оно што изражавамо

Рената Трифковић рођена је 1976. у Пули. Они, који је знају цео живот, тврде, да те године почиње и њен уметнички пут. Блок и оловке су били саставни део детињства, док таленат, упоредо са њеним развојем поприма све снажнију дефиницију и облик.
Школовање урођеног почиње у Шапцу. Сивило ратних година проводи у атељеу Драгише Марсенића. То место није значајно само за усвајање правила и основа ликовне уметности, већ и као место игре, место на којем се рађа љубав према мозаику.
Након Шапца одлази у Београд. Уписује историју уметности на Филозофском факултету, да би се на трећој години „пребацила“ на Факултет ликовних уметности, сликарски одсек. Након магистратуре одлази у Рим и ради мозаике за Атеље Centro Aletti. Докторирала је у Београду.
Данас води групу уметника у Атељеу Centro Aletti при Институту Pontificio istituto orientale, centro di studi e richerche “Ezio aletti”. Подучава их литургијској уметности, супервизор је, припрема терене, ради мозаике.
Тренутно је ангажована на извођењу мозаика фасаде највећег храма у Бразилу, у Аперациди, држава Сао Паоло, површине 18.000 квадратних метара.

- Оно што живимо образује оно што изражавамо - објашњава Трифковићева.
Светски призната уметница, нашег порекла, даље наводи да је њен професионални оријентир рад на извођењу мозаика у цркви, упућеност у веру и најважније од свега, практиковање исте.
- Искрено мислим да није само пуко извођење и декорисање у цркви оно што је важно, већ срце које нас тада води. Не може са радити без присуства Духа Светога ако се он не осјети и кољено не поклекне. Има једна изрека која каже, од стране Св Фрање Асиског:” Онај који ради са рукама, зове се радник. Онај који ради са рукала и главом, занатлија. А онај који ради рукама, главом и срцем, умјетник- каже Трифковићева и у истом духу наводи:

- Срце је као друга глава, само мноого осјетљивија, због његових слабости, пати цијело тијело, али је и Дом Духа Светога.

Отварање изложбе планирано је ове суботе у 17 часова, док сам програм предвиђа обилазак комплекса Задужбине Краља Петра I Карађорђевића, који почиње у 13 сати, испред Краљеве куће. На отварању ће говорити управитељ Задужбине Краља Петра I Карађорђевића, Драган Рељић и уметничка директорка Центра за мозаик Оливера Станишић.

„Благо прошлости у очима савременика“: Пројекат остварен уз подршку Града Шапца. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.