3. мај 2025.3. мај 2025.
Фото: Pixabay
Новинари у Србији дочекују Светски дан слободе медије уз смањење медијских слобода и више напада
Светски Дан слободе медија, 3. мај, обележава се широм света док га у Србија, по подацима домаћих и међународних организација, новинари дочекује уз погоршање нивоа слободе медија.
Стање слободе медија у Србији оцењује се као алармантно, наведено је у извештају платформе Медиа Фреедом Рапид Респонсе (МФРР) који је сачињен након мисије подршке у Србији, а објављен уочи Светског дана слободе медија, 3. маја.
У извештају се наводи да су последњих месеци, притисци и напади на медијске раднике достигли нивое какви нису виђени деценијама, угрожавајуц́и независно и истраживачко новинарство и продубљујући дугогодишњу кризу слободе медија, пренело је Независно удружење новинара Србије (НУНС).
Извештај бележи да су претње ескалирале након студентских протеста поводом пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, а оштар одговор власти додатно је погоршао политичке тензије које су се прелиле на улице и рефлектовале у нападима на новинаре који извештавају са терена.
Наводи се да су новинари били изложени физичким нападима, претњама смрћу, таргетирању од стране високих државних званичника, шпијунирању и оркестрираним кампањама блаћења.
Иако је Србија на Светском индексу слободе медија за 2025, формално напредовала за две позиције и сада заузима 96. место од 180 земаља, представник Репортера без граница (РСФ) за Европску унију (ЕУ) и Балкан Павол Салаи оцењује да је реч о "илузорном напретку", јер је истовремено забележен пад укупног индекса слободе медија у земљи, саопштио НУНС.
"У политичкој атмосфери додатно поларизованој анти-владиним протестима током 2023. и 2024. године, новинари су често мета напада чланова владајуће елите, које додатно појачавају поједини национални ТВ канали", наводи се.
У извештају пише да "ни политичари ни државне институције, укључујући Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), чије чланове углавном именује власт, нису показали вољу да поправе ситуацију".
"Новинари критични према власти имају ограничен приступ интервјуима са њеним представницима и јавним информацијама", пише у Извештају РСФ.
Новинари, како је наведено, имају склоност ка аутоцензури, утицај медијских закона још није процењен, а иако су прописи који се односе на поступање тужилаштва и полиције у случајевима напада на новинаре дали позитивне резултате у неким случајевима, правосуђе још увек мора да докаже своју независност и ефикасност у заштити слободе медија.
У Извештају је наведено и да у су новинарке у Србији и даље мете напада због свог рада, али и због свог пола, а националне телевизије и провладини таблоиди често крше етичке стандарде у извештавању о насиљу над женама и националним мањинама.
Када је у питању безбедност новинара и новинарки, закључак РСФ је да се они у Србији и даље не осећају заштићено.
"Слобода медија у Србији наставља да се погоршава", написао је у изјави за медије представник РСФ-а за ЕУ и Балкан Павал Салаи.
Како наводи, оцена Србије пала је за 0,92 поена (на 53,55 поена од максималних 100), што представља најнижи резултат за 23 године откако се води Индекс слободе медија.
"Стога се напредак Србије за два места на листи више може приписати паду других земаља, укључујући и Косово", додао је он.
Како је навео, Србија и даље заузима претпоследње место у зони ЕУ–Балкан, која обухвата 40 земаља. Иза Србије налази се само још Косово.
Удружење новинара Србије (УНС) оценило је да је положај новинара у Србији тежак, да су медијски радници често на мети напада и да српско правосуђе нема моћ да казни убице новинара и њихове налогодавце.
УНС је у Прогласу поводом 3. маја, Светског дана слободе медија, навео да је број напада на новинаре већи током 2025, у односу на исти период прошле године.
"Од почетка године до данас УНС је забележио 51 случај угрожавања новинара, девет више него у истом периоду прошле године. У четири месеца ове године било је осам физичких напада на новинаре, чак седам више него у истом периоду прошле године", пише у Прогласу.
УНС је забележио и више случајева ометања у раду него у истом периоду претходне године, а забележена су и три случаја хапшења новинара, док таквих ситуација није било прошле године.
Затражио је да надлежни органи ефикасно истраже све претње новинарима и медијским радницима и да о резултатима тих истрага редовно обавештавају медије и јавност.
То удружење медијских радника оценило је да српско правосуђе и даље потврђује немоћ да казни убице новинара и њихове налогодавце.
Како наводи УНС, економски положај медијских радника је лош.
Стање слободе медија у Србији оцењује се као алармантно, наведено је у извештају платформе Медиа Фреедом Рапид Респонсе (МФРР) који је сачињен након мисије подршке у Србији, а објављен уочи Светског дана слободе медија, 3. маја.
У извештају се наводи да су последњих месеци, притисци и напади на медијске раднике достигли нивое какви нису виђени деценијама, угрожавајуц́и независно и истраживачко новинарство и продубљујући дугогодишњу кризу слободе медија, пренело је Независно удружење новинара Србије (НУНС).
Извештај бележи да су претње ескалирале након студентских протеста поводом пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, а оштар одговор власти додатно је погоршао политичке тензије које су се прелиле на улице и рефлектовале у нападима на новинаре који извештавају са терена.
Наводи се да су новинари били изложени физичким нападима, претњама смрћу, таргетирању од стране високих државних званичника, шпијунирању и оркестрираним кампањама блаћења.
Иако је Србија на Светском индексу слободе медија за 2025, формално напредовала за две позиције и сада заузима 96. место од 180 земаља, представник Репортера без граница (РСФ) за Европску унију (ЕУ) и Балкан Павол Салаи оцењује да је реч о "илузорном напретку", јер је истовремено забележен пад укупног индекса слободе медија у земљи, саопштио НУНС.
"У политичкој атмосфери додатно поларизованој анти-владиним протестима током 2023. и 2024. године, новинари су често мета напада чланова владајуће елите, које додатно појачавају поједини национални ТВ канали", наводи се.
У извештају пише да "ни политичари ни државне институције, укључујући Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), чије чланове углавном именује власт, нису показали вољу да поправе ситуацију".
"Новинари критични према власти имају ограничен приступ интервјуима са њеним представницима и јавним информацијама", пише у Извештају РСФ.
Новинари, како је наведено, имају склоност ка аутоцензури, утицај медијских закона још није процењен, а иако су прописи који се односе на поступање тужилаштва и полиције у случајевима напада на новинаре дали позитивне резултате у неким случајевима, правосуђе још увек мора да докаже своју независност и ефикасност у заштити слободе медија.
У Извештају је наведено и да у су новинарке у Србији и даље мете напада због свог рада, али и због свог пола, а националне телевизије и провладини таблоиди често крше етичке стандарде у извештавању о насиљу над женама и националним мањинама.
Када је у питању безбедност новинара и новинарки, закључак РСФ је да се они у Србији и даље не осећају заштићено.
"Слобода медија у Србији наставља да се погоршава", написао је у изјави за медије представник РСФ-а за ЕУ и Балкан Павал Салаи.
Како наводи, оцена Србије пала је за 0,92 поена (на 53,55 поена од максималних 100), што представља најнижи резултат за 23 године откако се води Индекс слободе медија.
"Стога се напредак Србије за два места на листи више може приписати паду других земаља, укључујући и Косово", додао је он.
Како је навео, Србија и даље заузима претпоследње место у зони ЕУ–Балкан, која обухвата 40 земаља. Иза Србије налази се само још Косово.
Удружење новинара Србије (УНС) оценило је да је положај новинара у Србији тежак, да су медијски радници често на мети напада и да српско правосуђе нема моћ да казни убице новинара и њихове налогодавце.
УНС је у Прогласу поводом 3. маја, Светског дана слободе медија, навео да је број напада на новинаре већи током 2025, у односу на исти период прошле године.
"Од почетка године до данас УНС је забележио 51 случај угрожавања новинара, девет више него у истом периоду прошле године. У четири месеца ове године било је осам физичких напада на новинаре, чак седам више него у истом периоду прошле године", пише у Прогласу.
УНС је забележио и више случајева ометања у раду него у истом периоду претходне године, а забележена су и три случаја хапшења новинара, док таквих ситуација није било прошле године.
Затражио је да надлежни органи ефикасно истраже све претње новинарима и медијским радницима и да о резултатима тих истрага редовно обавештавају медије и јавност.
То удружење медијских радника оценило је да српско правосуђе и даље потврђује немоћ да казни убице новинара и њихове налогодавце.
Како наводи УНС, економски положај медијских радника је лош.
Бета
Актуелно
Најновији број
30. април 2025.
