Уклањање трансродности са листе менталних обољења

(Бета-ОМС) - Ове недеље се у Женеви одржава Светска здравствена скупштина у оквиру које се, између осталог, трансродност уклања са листе менталних обољења (депатологизација). Уместо тога, нова Међународна класификација болести (МКБ-11) трансродност уместо као обољење, види као стање.

На овај начин, на међународном нивоу се врши први корак ка депатологизацији трансродности, а све државе чланице, укључујући и Србију, ће почети и са извештавањем о примени нове класификације од 2022. године, што оставља довољно времена за националну имплементацију овог документа, као и за извршавање свих неопходних промена на националним нивоима.

Патологизација је дубоко укорењена у свим сферама друштвеног живота трансродних особа, почев од правног статуса, преко приступа здравственој заштити, могућности запошљавања, али и свакодневног третмана како од опште популације тако и од најближих чланова породице.

“Здравље је једно од основних људских права, а дискриминација у значајној мери утиче негативно на здравље. Дефинисање трансродности у новој МКБ на овај начин омогућиће приступ трансродних особа здравственој заштити у складу са полом који они доживљавају као свој”, изјавио је доктор Маријан Ивануша, шеф канцеларије Светске здравствене организације у Србији на догађају који је на ову тему окупио представнике релевантних државних тела, међународних организација и националних организација цивилног друштва, као и представника трансродне заједнице у Србији. “То је нарочито важно када сагледамо податке по којима сексуалне мањине у европским земљама имају значајно лошије физичко и ментално здравље. Смртност трансродних особа је три пута већа, а трансродне жене су и десет пута склоније покушају самоубиства“, додао је доктор Ивануша.

Национална имплементација уклањања трансродних стања са листе менталних обољења подразумева омогућавање признавања идентитета, који је у мањој мери условљен медицинским приступом. Такође, траснродне особе би требало да буду боље укључене у друштво, да имају боље могућности за остварење својих права и приступ услугама, уместо дуготрајних процеса дијагностике и медикализације.

"Искљученост из друштва је директно повезана са патологизацијом, када кроз дијагнозу или медицински налаз посматрамо човека. Ако истински поштујемо људска права, једино на чему треба заједнички да радимо јесте поштовање аутономије, достојанства и интегритета сваке особе, без обзира на родни идентитет и облик у којем се он јавља“, изјавио је Милан Марковић, шеф Тима УН за људска права на догађају који је на ову тему који је окупио представнике релевантних државних тела, међународних организација и националних организација цивилног друштва, као и представника трансродне заједнице у Србији.

"Глобална УН Агенда 2030 за одрживи развој се залаже за приницип да нико не буде изостављен. То се поготово односи на оне најрањивије групе, попут трансродних особа. Водећа истраживања показују да су трансродне жене око 49 пута под већим ризиком од ХИВ инфекције у односу на остале жене”, сматра Марија Раковић, представница Популационог Фонда УН у Србији.

Наведена класификација је претходно измењена 1990.године, када је са листе менталних обољења уклоњена хомосексуалност и тиме учињен први велики корак неопходан за остваривање друштвене равноправности и омогућавање ефикасног остваривања људских права хомосексуалаца.
Догађај су заједнички организовали Тим УН за људска права, Популациони фонд УН (УНФПА) и ЕРА - Савез за једнака права ЛГБТИ особа Западног Балкана и Турске, у сарадњи са Министарством здравља Републике Србије и Канцеларијом Светске здравствене организације у Србији,