ОШ „НАТА ЈЕЛИЧИЋ“
ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ОДЛИЧНИХ ЉУДИ
Прошлог петка у Шабачком позоришту одржана свечана академија поводом Дана школе „Нате Јеличић“. Цела претходна седмица била је у знаку овог јубилеја који су наставници, ученици и родитељи прославили хуманитарном акцијом добровољног давања крви, друштвено-корисним радом, спортским такмичењима, изложбом радова, видео презентацијом, обиласком школе, мини концертом, огледним часовима и креативним радионицама
Завршно вече прославе тако значајног јубилеја донело је подсећање на прошле дане Шапца и почетак рада школе. Зорица Недељковић, директорка школе, рекла је овом приликом да ће се, кроз културно-уметнички програм који су припремили наставници и ученици школе, осетити дух града и школе. Биће то и подсећање на Нату Јеличић коју ће на тренутак васкрснути, а некад је тренутак дужи од вечности.
- Наше путовање у прошлост омогућиће бившим ученицима и бившим наставницима Натине школе да призову своје сећање и да се присете онога што је ова школа изнедрила. Оног најбољег, рекла је директорка.
Говорило се те вечери о Шапцу, људима, животу, занимањима, али и о кафанама и незаборавним шабачким трговцима Тодору Кнежевићу, Црнгалији Панти, Коларици Јоци. Певало се о Цицварићима уз музичку пратњу КУД-а „Абрашевић“.
Име је добила по Наталији Нати Јеличић, (од оца Лазара, земљорадника), која је рођена четвртог децембра 1923. године.
Подсећање на Нату измамило је уздахе и понеку сузу чланова њене породице и присутних. Љубица Трифковић, Натина сестра, и поред тога што се здравствено не осећа најбоље имала је велику жељу да присуствује са члановима своје породице. Овом приликом подсетила се свега.
О сестрама имам само лепе речи. Она је била јако добро дете. Боља него ја. Била сам можда понекад и дрска, али она је била... Када је тата саветовао нешто онда је она слушала, а ја нисам, рекла је уз сетан осмех испуњен љубављу према сестри.
- Наше путовање у прошлост омогућиће бившим ученицима и бившим наставницима Натине школе да призову своје сећање и да се присете онога што је ова школа изнедрила. Оног најбољег, рекла је директорка.
Говорило се те вечери о Шапцу, људима, животу, занимањима, али и о кафанама и незаборавним шабачким трговцима Тодору Кнежевићу, Црнгалији Панти, Коларици Јоци. Певало се о Цицварићима уз музичку пратњу КУД-а „Абрашевић“.
Име је добила по Наталији Нати Јеличић, (од оца Лазара, земљорадника), која је рођена четвртог децембра 1923. године.
Подсећање на Нату измамило је уздахе и понеку сузу чланова њене породице и присутних. Љубица Трифковић, Натина сестра, и поред тога што се здравствено не осећа најбоље имала је велику жељу да присуствује са члановима своје породице. Овом приликом подсетила се свега.
О сестрама имам само лепе речи. Она је била јако добро дете. Боља него ја. Била сам можда понекад и дрска, али она је била... Када је тата саветовао нешто онда је она слушала, а ја нисам, рекла је уз сетан осмех испуњен љубављу према сестри.
Најновији број
25. април 2024.
