СКУПШТИНА ШАБАЧКОГ ЕКОЛОШКОГ ПОКРЕТА
ШЕСНАЕСТ ГОДИНА СА ВАМА
Четврта изборна. Чланови Покрета сумирали досадашњи четворогодишњи рад са кратким освртом на целокупно деловање од свог оснивања, пре 16 година
Уводну реч је поднео председник Извршног одбора адвокат Трифун Дробњак.
Глобално, изразили су своје задовољство, ако се има у виду слика града и понашање његових грађана данас и пре 16 година. Срећни су што су својим скромним делом допринели тој лепшој слици, кроз едукације грађана на јавним трибинама, радом на терену, преко медија и кроз конкретне примере у одређеној мери утицали на свест грађана да своје понашање промене у корист заштите животне средине.
Деценијама је Шабац био међу најзагађенијим градовима у бившој СФРЈ, а данас по извештају Агенције, за животну средину за 2014. год.са становишта загађености ваздуха Шабац спада у прву категорију и има чистији ваздух од градова који имају планинско залеђе као што су Ужице и Ваљево, који спадају у другу категорију. Треба имати у виду нове еколошке стандарде које је наша држава усвојила, где се нико не може бавити производњом или другом делатношћу ако претходно не докаже да је предузео све мере да би утицај на животну средину свео на дозвољене оквире, односно да не би угрозио здравље људи, као и опстанак флоре и фауне. Некад се деси да дође до искакања, али ће их еколошки инспектори, као и невладине еколошке организације својим активностима натерати да поштују права, истичу чланови ШЕП-а.
Међутим, иако ствари иду ка добром, још је далеко од доброг. Много се очекивало од комуналне полиције и на пољу заштите животне средине, али се изгледа ствари још споро уходавају. Ствари компликују са једне стране строги формализам код комуналне полиције која захтева непосредну писану пријаву или потписану белешку, а не како то закон омогућава и телефонску пријаву. С друге стране грађани из оправданих разлога желе да остају анонимни макар до евентуално прекршајног или другог поступка, а полицајци им код прекршитеља свесно или несвесно откривају идентитет иако то нису дужни.
Морамо бити свесни да смо деценијама развијали „културу“, незамерања кад је у питању повреда општег интереса, по систему“ баш ме брига, има за то неко плаћен који треба о томе да брине“. Морамо бити свесни да нема свако храбрости да каже свом комшији да је прекришио закон, као што и сваки комшија не поседује свест да призна да је погрешио и да се извини због тога, већ нас тера у три миле.... Једна од могућности да овај проблем превазиђете је да то пријавите еколошкој организацији која је правно лице и без имена, може покренути иницијативе да решите ваш проблем, констатују чланови ШЕП-а.
Покрет се сусреће и са другим проблемима, који су независни од њега. Наиме, у програму је блиска сарадња са школама и месним заједницама. Међутим, та сарадња није на задавољавајућем нивоу. Поготову је битна са основним школама где у тој сарадњи морају учествовати и наставници, пре свега биологије, јер се ради о малолетним особама. С друге стране они изгледа нису спремни да раде све оно што није строго предвиђено наставним планом, констатују еколози.
Они нису задовољни ни третманом локалне заједнице према њима, јер већ неколико година не помажу њихове активности, иако су буџетом локалне заједнице предвиђена средства за еколошке активности ( као таква она су строго наменска). Покрет, иако нема своју логистику, активности покрива донацијама одређених привредних субјекта који су препознали његов значај и подржавају га скоро читаво време.
Скупштина је ради експедитивности функционисања Покрета извршила одређене измене у Статуту, с обзиром на то да је и сам нови закон о удружењима веома флексибилан, јер не предвиђа никакве друге органе сем Скупштине и заступника Удружења, али су они због транспаретности задржали и даље Извршни одбор. У том новом духу изабрани су нови-стари чланови органа. За председника скупштине је изабрана Гордана Рехак, за чланове Извршног одбора: Јован Јездимировић, Зоран Богуновић, Далибор Мијаиловић, Боса Крсмановић и Трифун Дробњак који је изабран и за председника Извршног одбора.
Збирно посматрано, има наде за шабачку екологију, јер они који су преживели борбу прса у прса пре десет година са загађивачима који су испуштали опасне гасове десет пута више од дозвољених вредности, сада им ово делује као рај, поготову што у сусрет Европској заједници треба да изменимо 2/3 од укупних прописа само у области екологије, каже Трифун Дробњак, председник шабачких еколога.
Глобално, изразили су своје задовољство, ако се има у виду слика града и понашање његових грађана данас и пре 16 година. Срећни су што су својим скромним делом допринели тој лепшој слици, кроз едукације грађана на јавним трибинама, радом на терену, преко медија и кроз конкретне примере у одређеној мери утицали на свест грађана да своје понашање промене у корист заштите животне средине.
Деценијама је Шабац био међу најзагађенијим градовима у бившој СФРЈ, а данас по извештају Агенције, за животну средину за 2014. год.са становишта загађености ваздуха Шабац спада у прву категорију и има чистији ваздух од градова који имају планинско залеђе као што су Ужице и Ваљево, који спадају у другу категорију. Треба имати у виду нове еколошке стандарде које је наша држава усвојила, где се нико не може бавити производњом или другом делатношћу ако претходно не докаже да је предузео све мере да би утицај на животну средину свео на дозвољене оквире, односно да не би угрозио здравље људи, као и опстанак флоре и фауне. Некад се деси да дође до искакања, али ће их еколошки инспектори, као и невладине еколошке организације својим активностима натерати да поштују права, истичу чланови ШЕП-а.
Међутим, иако ствари иду ка добром, још је далеко од доброг. Много се очекивало од комуналне полиције и на пољу заштите животне средине, али се изгледа ствари још споро уходавају. Ствари компликују са једне стране строги формализам код комуналне полиције која захтева непосредну писану пријаву или потписану белешку, а не како то закон омогућава и телефонску пријаву. С друге стране грађани из оправданих разлога желе да остају анонимни макар до евентуално прекршајног или другог поступка, а полицајци им код прекршитеља свесно или несвесно откривају идентитет иако то нису дужни.
Морамо бити свесни да смо деценијама развијали „културу“, незамерања кад је у питању повреда општег интереса, по систему“ баш ме брига, има за то неко плаћен који треба о томе да брине“. Морамо бити свесни да нема свако храбрости да каже свом комшији да је прекришио закон, као што и сваки комшија не поседује свест да призна да је погрешио и да се извини због тога, већ нас тера у три миле.... Једна од могућности да овај проблем превазиђете је да то пријавите еколошкој организацији која је правно лице и без имена, може покренути иницијативе да решите ваш проблем, констатују чланови ШЕП-а.
Покрет се сусреће и са другим проблемима, који су независни од њега. Наиме, у програму је блиска сарадња са школама и месним заједницама. Међутим, та сарадња није на задавољавајућем нивоу. Поготову је битна са основним школама где у тој сарадњи морају учествовати и наставници, пре свега биологије, јер се ради о малолетним особама. С друге стране они изгледа нису спремни да раде све оно што није строго предвиђено наставним планом, констатују еколози.
Они нису задовољни ни третманом локалне заједнице према њима, јер већ неколико година не помажу њихове активности, иако су буџетом локалне заједнице предвиђена средства за еколошке активности ( као таква она су строго наменска). Покрет, иако нема своју логистику, активности покрива донацијама одређених привредних субјекта који су препознали његов значај и подржавају га скоро читаво време.
Скупштина је ради експедитивности функционисања Покрета извршила одређене измене у Статуту, с обзиром на то да је и сам нови закон о удружењима веома флексибилан, јер не предвиђа никакве друге органе сем Скупштине и заступника Удружења, али су они због транспаретности задржали и даље Извршни одбор. У том новом духу изабрани су нови-стари чланови органа. За председника скупштине је изабрана Гордана Рехак, за чланове Извршног одбора: Јован Јездимировић, Зоран Богуновић, Далибор Мијаиловић, Боса Крсмановић и Трифун Дробњак који је изабран и за председника Извршног одбора.
Збирно посматрано, има наде за шабачку екологију, јер они који су преживели борбу прса у прса пре десет година са загађивачима који су испуштали опасне гасове десет пута више од дозвољених вредности, сада им ово делује као рај, поготову што у сусрет Европској заједници треба да изменимо 2/3 од укупних прописа само у области екологије, каже Трифун Дробњак, председник шабачких еколога.
Љ. Ђ.
Најновији број
25. април 2024.
