С ЉУБАВЉУ МИЛЕНКУ ЗАБЛАЋАНСКОМ

Пред пуном салом, уз присуство супруге Нене и сина Николе, сестара Светлане и Биљане и сестрића Ивана, родбине и пријатеља, вече посвећено животу и раду Миленка Заблаћанског отворио је женски хор КУД-а „Абрашевић“ под диригентском палицом Драгана Павића. Оно што је присутне вратило у време Миленковог детињства је кратка представа ученика другог разреда ОШ „Ната Јеличић“ у припреми њихове учитељице Гордане Марковић. Било је то подсећање на безбрижне дане испуњене дечјом игром и родитељском бригом. Било је то обећање оца Драгољуба мајци Иванки да ће по завршетку Миленковог осмог разреда њих петоро из Глушаца прећи у њихову кућу у Шабац.
Миленко је написао једном приликом.
... Ипак ја мислим да је љубав вечита. Чак је јача и од смрти. И ако умре неко кога волим његов дух остаје вечно присутан. Стално је покрај тебе. Сија се у твом оку...
Миленко је исијавао из душа свих присутних и оних који су то вече причали о њему: сестре Светлана и Биљана, Бранка и Стева Тодоровић Заблаћански, Тихомир Шебетић, Славица Петровић, Нера Јанковић, Ђорђе Дамњановић, глумци и пријатељи Зоран Карајић, Анета и Иван Томашевић, Миленков друг из војске и пријатељ породице Мирослав Сихтер, друг из гимназијске клупе Микица Антонић, професор и пријатељ Добрило Аранитовић, пријатељ породице Миленко Божић.
- Верујемо да је ово један од начина како се пркоси забораву. Пошаљимо поруку нашем пријатељу да његов живот, иако нагло прекинут, није био узалудан. Напротив, кроз своје стваралаштво доказао је и оставио неизбрисив траг тако да ће трајати док ми трајемо и док памтимо. На овакав начин будимо оно што је био он јер само један део њега спава. Остало је на нама. Учинимо вечерас да сан постане јава, рекла је Бранка Тодоровић отворивши тако вече сећања на Миленка Заблаћанског.