ШТРАЈКОВИ У СРБИЈИ ДОДАТНО ПОДИГЛИ ТЕМПЕРАТУРУ У ВРЕЛИМ ЛЕТЊИМ ДАНИМА
РАДНИЦИ НЕМОЋНИ НАСПРАМ ИНВЕСТИТОРА
И док се сви у Србији снебивамо на минималац плус топли оброк и превоз, неки политичари су се запрепастили захтевом да се та „астрономска“ плата вине још више у висине. Са оваквом Владом и односом према радницима нема друге него – штрајк, сматра Драган Митрић, члан Републичког одбора СССС
Годинама уназад у Србији се свакога лета најављује „врућа јесен“ што због политике, што због економске ситуације.
Минулих дана имали смо ситуацију да је све мирисало на „узаврело лето“, јер су се радници појединих система дрзнули на штрајк и тако искривили слику о Србији као рају за стране инвеститоре. Штрајк у „Гоши“ више и није нека вест, јер траје и траје, али штрајкови у „Фијату“ и „Горењу“ су раднички бунт довели на насловне стране како у Србији, тако и у земљама одакле су власници поменутих фабрика.
Када су радници и чланови синдиката „Фијата“ у Италији чули колике су плате њихових колега у Србији нису ни часили часа већ су одмах подржали штрајкаче у Крагујевцу. Чак су и делегацију послали у овај град како би се нашли при руци својим српским колегама.
И док се сви у Србији снебивамо на минималац плус топли оброк, плус превоз, неки политичари су се запрепастили захтевом да се та „астрономска“ плата вине још више у висине. Власт у Србији је дефинитивно штитила, пре свега, себе, па „Фијат“, а раднике у Крагујевцу је нападала. Чак их је окривила да због њиховог штрајка од Србије беже страни инвеститори. Тачно је да је капитал попут врапца – чим осети неки немир, неку ситуацију, одмах бежи, али је апсолутно недостојно народа који живи у Србији да нам једина предност над Словацима, Чесима и Пољацима буде – минималац плус топли одбок, плус превоз.
Главни синдикални преговарач Зоран Марковић, а и сви остали синдикалци који су учествовали у преговорима, и данас, када је „Фијат“ у Крагујевцу на годишњем одмору, сусрећу се са коментарима – Џаба смо штрајковали, ништа нисмо добили.
- Једни су љути, други су задовољни. Мада, споразумом као таквим, већина је, када реално погледа, задовољна. Али, успехом или постигнутим резултатом, нарочито око повећања зараде, нико није пресрећан. Оно што је важно да кажемо је да је ово ипак компромис. Компромис је ситуација у којој сам и ја незадовољан и супротна страна је незадовољна. Највише због чега смо ушли у штрајк јесу услови рада, где је радник био преоптерећен у претходном периоду. Надамо се да ћемо са овом комисијом и тим стандардима из саме групације Фијат да решимо ситуацију и преоптерећеност радника. Зарадом нико није срећан јер не знам ко у Србији може да изађе подигнуте главе и да каже да је задовољан и срећан својом зарадом – каже Марковић.
Драган Митрић, члан Републичког одбора Самосталног синдиката Србије, сматра да су штрајкови неминовност.
- Са оваквом Владом и односом према радницима нема друге него штрајк. Појављују се сада многе опције које критикују деловање синдиката. То су углавном политичке структуре које припадају властима и од радника праве државне непријатеље. Заборављају да док је штрајк, преговори трају. У сваком преговарању постоје две опције. Умеће је водити те преговоре. Не можеш да очекујеш да све добијеш – каже Митрић за „Глас Подриња“.
Према његовим речима, јасно је да смо јефтина радна снага. Оно што је код нас бруто плата од 300 евра, у неким другим државама, а у истим фабрикама, минимум је 600.
- Радници у Србији траже неке ситне уступке. Нису радници бахати и несвесни ситуације у којој се живи. Пре ће бити да су ови на власти и бахати и несвесни живота данас у Србији. Наши радници неће моћи још дуго да издрже да раде за минималац. Ако се не деси нека драстична промена, најкасније током 2018. године, биће озбиљног радничког бунта у Србији – истиче наш саговорник.
Једно од главних питања, уназад годинама, односи се управо на инертност синдикалних вођа. Опште је мишљење да су те вође „намирене“ високим платама, нарочито када је реч о Самосталном синдикату. Њихов председник Љубисав Орбовић има већу плату од председника државе и министара.
- Као неко ко је дугогодишњи синдикални активиста, никада нисам имао ситуацију да ми је нуђена нека погодност. За наш синдикат кажу да је државни, а ја питам чији је синдикат „Слога“ или „Независност“. Разумем да је довољно да се у преговорима некоме из синдиката нешто понуди, да тај то прихвати и да све пукне. Када је реч о штрајку у Крагујевцу апсолутно не могу да поверујем да је колега Марковић „поклекао“ и одустао од онога за шта се залагао – додаје Митрић.
Радницима не преостаје ништа друго него да ћуте и да раде. Нико их неће разумети. Ни њихове колеге из других синдиката, ни њихове колеге из других бранши и градова, ни њихова власт. Та иста власт би могла да размисли шта ће се десити са свим нашим субвенцијама када нека друга држава тим страним инвеститорима буде понудила веће субвенције и нижи минималац плус без топлог оброка и превоза.
КАЖЊЕНИ ЗА ШТРАЈК
Радници „Фијата“ примили су умањену плату, чиме су кажњени због недавног штрајка, тврде у синдикату „Независност“. Председник тог синдиката у крагујевачкој фабрици Зоран Станић каже да је радницима пре одмора исплаћена плата и трећина регреса, али су им аконтације за јул умањене како би их руководство „казнило што су штрајковали“.
- Примили смо плату, али нам је аконтација умањена. „Фијат“ је тиме прекршио колективни уговор, јер је по њему следовала цела аконтација за јул. Не постоји други разлог, осим да би нас казнили због штрајка. Радници примили јунску плату, аконтацију за јул и регрес, што је укупно око 30.000 динара, што није довољно за одмор када се, како каже, узме у обзир ситуација у каквој су радници. Ово је понижавајуће - рекао је Станић.
Минулих дана имали смо ситуацију да је све мирисало на „узаврело лето“, јер су се радници појединих система дрзнули на штрајк и тако искривили слику о Србији као рају за стране инвеститоре. Штрајк у „Гоши“ више и није нека вест, јер траје и траје, али штрајкови у „Фијату“ и „Горењу“ су раднички бунт довели на насловне стране како у Србији, тако и у земљама одакле су власници поменутих фабрика.
Када су радници и чланови синдиката „Фијата“ у Италији чули колике су плате њихових колега у Србији нису ни часили часа већ су одмах подржали штрајкаче у Крагујевцу. Чак су и делегацију послали у овај град како би се нашли при руци својим српским колегама.
И док се сви у Србији снебивамо на минималац плус топли оброк, плус превоз, неки политичари су се запрепастили захтевом да се та „астрономска“ плата вине још више у висине. Власт у Србији је дефинитивно штитила, пре свега, себе, па „Фијат“, а раднике у Крагујевцу је нападала. Чак их је окривила да због њиховог штрајка од Србије беже страни инвеститори. Тачно је да је капитал попут врапца – чим осети неки немир, неку ситуацију, одмах бежи, али је апсолутно недостојно народа који живи у Србији да нам једина предност над Словацима, Чесима и Пољацима буде – минималац плус топли одбок, плус превоз.
Главни синдикални преговарач Зоран Марковић, а и сви остали синдикалци који су учествовали у преговорима, и данас, када је „Фијат“ у Крагујевцу на годишњем одмору, сусрећу се са коментарима – Џаба смо штрајковали, ништа нисмо добили.
- Једни су љути, други су задовољни. Мада, споразумом као таквим, већина је, када реално погледа, задовољна. Али, успехом или постигнутим резултатом, нарочито око повећања зараде, нико није пресрећан. Оно што је важно да кажемо је да је ово ипак компромис. Компромис је ситуација у којој сам и ја незадовољан и супротна страна је незадовољна. Највише због чега смо ушли у штрајк јесу услови рада, где је радник био преоптерећен у претходном периоду. Надамо се да ћемо са овом комисијом и тим стандардима из саме групације Фијат да решимо ситуацију и преоптерећеност радника. Зарадом нико није срећан јер не знам ко у Србији може да изађе подигнуте главе и да каже да је задовољан и срећан својом зарадом – каже Марковић.
Драган Митрић, члан Републичког одбора Самосталног синдиката Србије, сматра да су штрајкови неминовност.
- Са оваквом Владом и односом према радницима нема друге него штрајк. Појављују се сада многе опције које критикују деловање синдиката. То су углавном политичке структуре које припадају властима и од радника праве државне непријатеље. Заборављају да док је штрајк, преговори трају. У сваком преговарању постоје две опције. Умеће је водити те преговоре. Не можеш да очекујеш да све добијеш – каже Митрић за „Глас Подриња“.
Према његовим речима, јасно је да смо јефтина радна снага. Оно што је код нас бруто плата од 300 евра, у неким другим државама, а у истим фабрикама, минимум је 600.
- Радници у Србији траже неке ситне уступке. Нису радници бахати и несвесни ситуације у којој се живи. Пре ће бити да су ови на власти и бахати и несвесни живота данас у Србији. Наши радници неће моћи још дуго да издрже да раде за минималац. Ако се не деси нека драстична промена, најкасније током 2018. године, биће озбиљног радничког бунта у Србији – истиче наш саговорник.
Једно од главних питања, уназад годинама, односи се управо на инертност синдикалних вођа. Опште је мишљење да су те вође „намирене“ високим платама, нарочито када је реч о Самосталном синдикату. Њихов председник Љубисав Орбовић има већу плату од председника државе и министара.
- Као неко ко је дугогодишњи синдикални активиста, никада нисам имао ситуацију да ми је нуђена нека погодност. За наш синдикат кажу да је државни, а ја питам чији је синдикат „Слога“ или „Независност“. Разумем да је довољно да се у преговорима некоме из синдиката нешто понуди, да тај то прихвати и да све пукне. Када је реч о штрајку у Крагујевцу апсолутно не могу да поверујем да је колега Марковић „поклекао“ и одустао од онога за шта се залагао – додаје Митрић.
Радницима не преостаје ништа друго него да ћуте и да раде. Нико их неће разумети. Ни њихове колеге из других синдиката, ни њихове колеге из других бранши и градова, ни њихова власт. Та иста власт би могла да размисли шта ће се десити са свим нашим субвенцијама када нека друга држава тим страним инвеститорима буде понудила веће субвенције и нижи минималац плус без топлог оброка и превоза.
Радници „Фијата“ примили су умањену плату, чиме су кажњени због недавног штрајка, тврде у синдикату „Независност“. Председник тог синдиката у крагујевачкој фабрици Зоран Станић каже да је радницима пре одмора исплаћена плата и трећина регреса, али су им аконтације за јул умањене како би их руководство „казнило што су штрајковали“.
- Примили смо плату, али нам је аконтација умањена. „Фијат“ је тиме прекршио колективни уговор, јер је по њему следовала цела аконтација за јул. Не постоји други разлог, осим да би нас казнили због штрајка. Радници примили јунску плату, аконтацију за јул и регрес, што је укупно око 30.000 динара, што није довољно за одмор када се, како каже, узме у обзир ситуација у каквој су радници. Ово је понижавајуће - рекао је Станић.
Н. К.
Најновији број
30. април 2025.
