ТРАДИЦИЈОМ ИСПРЕД СВИХ

Октобар наговештава зиму, уводи нас ситним корацима у позну јесен, а све краћи, каткад сиви дани, буде у нама меланхолију, то величанствено “задовољство туге”, како би рекао велики Викотр Иго. Константни вапај душе за унапређењем уме да се претвори у крик естетског оплемењивања, тежње ка сусрету сопствених размишљања са стваралаштвом других. Идеална прилика да угодимо себи може бити шабачки “Октобарски салон”, манифестација настала пре више од шест деценија, у славу уметности, а поводом 23. октобра Дана ослобођења Шапца, која својом специфичношћу прераста границе и живи посебан живот креирајући културну карту града и Србије.
Сви Шапчани и посетиоци нашег града имају месец дана прилику да прошетају изложбеним простором и кроз 95 дела, завире у душу 84 уметника. Жељу да се искажу у Шапцу имао је ове године 181 уметник, кроз 230 радова пристигли на конкурс, а оне које ће обасјати светло на свечаном отварању, вечерас од 19:30, одабрао је трочлани жири у саставу: проф. др Александар Лека Младеновић, председник жирија, Дејан Ђорић ликовни критичар и Татјана Марковић, музејски саветник. Исти жири доделио је и награде: Владимир Војводић оставио је најјачи утсак међу сликарима делом “Ламент далекој киши”. Милорад Панић издвојио се скулптуром “Портрет Јелене”, а графика, избором жирија, боља од других је “Десети круг кретања” Бранка Раковића. Признање Игор Белохлавек, најбољем младом аутору, припало је Милошу Благојевићу скулптору за дело “Време”.
Уметност не сме да буде луксуз, она је потреба, а њене безбројне форме само су јавни исказ онога што је у нама. Сушта је истина да уметност не бирамо ми, она бира нас, а захтев душе је да том осећају будемо верни следбеници. Нема погрешног доживљаја, жири је направио избор, важно је души дозволити да направи свој.