ДОБРОДОШЛИ У МЕСЕЦ САЛОНА

Дан ослобођења, 23. октобар, у свакој годишњици скривао је радост и болне успомене на страхоте, а у првим годинама нису се преносиле ратне приче старијих, већ су кошмари узбуњивали директне сведоке. Године 1954. Ликовни педагози Шапца: Игор Белохлавек, Стеван Антонијевић, Мара Јелесић, Десанка Станић и Владислав Лалицки, ношени жељом да афирмишу уметност, супростављајући још свежим сећањима на најужасније, ратне деструкције, ликовно стваралаштво, приредили су прву изложбу у Вишој мешовитој гимназији. Уметници су дар у себи поделили са светом, макар оним микросветом свог града, неслутећи да је створена манифестација која ће традицијом надмашити сличне и постати културно обележје града.
Мењале су се локације док традиционална октобарска манифестација стални дом није нашла у Народном музеју. Временом ликовном стваралаштву придружили су се други уметнички изрази, стварајући од изложбе Салон, а уз шабачке ствараоце врата су све шире отварана за уметнике других градова. “Октобарски салон” постојао је у више градова, али су временом нестајали или су потпуно мењали форму, календар, те је Шабачки остао једини близак изворном. Протеклог четвртка отпочео је 61. годину постојања. Селекцију поставке направили: Дејан Ђорић, др Александар Лека Младеновић и Татјана Марковић који су истивремено определили и добитнике награда.
- Значајан број радова, сваки избор у уметности је тежак, али велики број конкурената чини веће задовољство жирију. Озбиљна конкуренција је била у свакој категорији и верујем да ће поклоници дуго памтити овогодишњу селекцију – рекла је Татјана Марковић.
- Велико вече за културу у Шапцу. Импозантна традиција, али ја посебно истичем квалитет све виши из године у годину. Све више младих излагача нашег града, школованих на академијама, уз драге ствараоце из других градова квалитету додају и квантитет. Уверен сам да ће суграђани уживати у поставци наредних недеља – рекао је члан Градског већа Игор Марсенић.
Признање за најбољу скулптуру поносно је понео Милорад Панић с делом “Портрет Јелене”. Форма портрета га опчињава од студентских дана, а Јелена није “жена које нема”.
- То је име девојке која нам је била модел на академији, рад је раније настао у гипсаној структури, сада је изливен и дорађен до коначне форме. Како је ово Салон са најдужом традицијом, наравно да ми награда много значи – изјавио је Панић, уметник из Београда.
Престижна награда имена једног од оснивача Игора Белохлавека, најбољем младом аутору припала је Милошу Благојевићу.
- Гранитна скулптура “Време” је мој врхунац досадашњег рада. Таласи су моја инспирација, Скулптура је опредељење од малена и сублимација свега управо је “Време” – појашњава Благојевић.
Бранко Раковић први пут је излагао у Шапцу и одмах освојио срца жирија делом “Десети круг”, изабраном за најбољи рад у области графике.
- Углед и традиција Салона дају велику тежину награди, утисци су још свежи, али верујем да ће она бити једна од омиљених у мојој колекцији – уверен је Раковић.
Уз поменуте за “Ламент далекој киши” награђен је Владимир Војводић.
Бит уметности су уметник који изражва себе кроз дело, шаље некада и поруку и посматрач, уживалац који на свој начин види рад и на основу њега креира своју причу. Међу стваралачким “провокацијама” значајно место нашло је двоје младих шабачких уметника Владимир Миљковић и Ивана Јелић. Баш пред извајаним очима “Јелене” Милорада Панића, поглед посетиоца осваја замућено лице човека изнад којег су симболи тираније, тоталитаризма и тероризма.
- У ангажованом сликарству морате бити свесни актуелног тренутка, али познавати прошлост. Човек на слици је настао по моделу мог оца, али је замућен јер није битно ко је он, већ шта је у својој суштини. “Дисидент” обухвата некога ко не подлеже манипулацијама, стање свести које не дозвољава да други мисле за њега. Уметник и сам мора бити дисидент, мора имати свој став, свест, али не може нико себе прогласити дисидетном, већ то чини друштво – нагласио је аутор Владимир Миљковић.
Младу шабачку ауторку Ивану Јелић поклоници уметности већ препознају по делима где доминира људска фигура, радовима кроз које она истражује, дајући другима несагледиво пространство тумачења слике.
- На Салону сам се представила кроз дело “Ток”. Фигура је спољна манифестација човека, у позадини је рентген као симбол његове унутрашњости, а ток који репрезентујем даје могућност свима да га доживе и разумеју на свој начин – указује Ивана Јелић.
Наравно, ово је само делић поставке која обухвата 95 радова, 84 ствараоца. Место где ће дуже застати имају и поклоници пејзажа, портрета, религијских мотива, апстрактних графичких, вајарских и сликарских дела, уметничких представа стварности око нас. Уколико одете посматраће Вас “Новосадскоок(н)о”, видећете како неко на платну представи “опрез”, на који начин предмети које свакодневно користимо творе уметничку инсталацију и још много тога.
Отварање је прошло, већ од претходног петка па све до 12. новембра имате прилику да у мирнијој атмосфери, подстичућој тишини, упознате стваралаштво других и дозволите естетском у себи да направи свој избор најупечатљивијих.