ДРАМСКА УМЕТНИЦА КРИСТИНА ПАЈКИЋ
Принцеза Шабачког позоришта
На недавно одржаном Фестивалу представа за децу професионалних позоришта Србије у Крушевцу, награду “Мали Јоаким” за глумачко остварење добила је Кристина Пајкић за улогу Принцезе у представи “Мачак у чизмама” Шабачког позоришта.
- Пресрећна сам што сам добила прву награду за дечју представу, јер, када усрећите децу чистог срца и душе, нема већег задовољства. Што се награде тиче, она је само потврда мог рада и љубави према глуми, као и мотивација за будуће пројекте.
Иако изгледа као средњошколка без шминке, кежуал обучена, Кристина је пре четири године дипломирала глуму на Академију драмских уметности у Бијељини, у класи Југа Радивојевића. Након тога је завршила мастер студије у Тузли код професора Владе Керошевића. А прича почиње када се, као девојчица, бавила плесом, који је био и остао њена велика љубав.
- Када сам имала шест година, уписала сам се у Плесни клуб “Танго”, где сам први пут осетила сцену. У осмом основне, на радију сам чула сам за “Весело мајмунче”, ником ништа нисам говорила, припремила сам се, отишла и прошла на аудицији. Тако је све почело.
Иако је заволела глуму и за њу се определила, од плеса није одустала. Данас ради кореографије за представе Шабачког позоришта.
- У Шапцу не постоји клуб који се бави латиноамеричким и стандардним плесовима. Размишљала сам да отворим плесни студио, али кад нешто радим, посветим се томе максимално, нема средине код мене. У позоришту сам доста ангажована и то ме у потуности испуњава.
Када је завршила факултет, одмах је почела да игра у Шабачком позоришту. Каже да је рад на сцени најбоља школа. До сада је играла преко десет наслова. Воли своје колеге и каже да је захваљујући њима добила награду у Крушевцу, јер представа је тимски рад.
- Ми смо сви велика породица, подржавамо, саветујемо и критикујемо једни друге, што је јако битно. Волим да чујем од старијих колега шта мисле и прихватим критику, јер знам да је добронамерна.
За њу глума није посао, већ нешто што воли целим својим бићем. То најбоље потврђује чињеница да је, на првој години факултета, имала позив да иде у Америку и да се професионално бави плесом, али је глума надвладала. Тако је било у том тренутку, а тако је и данас.
- Знала сам да ће то бити само рад, а неко сам ко воли живот и људе, дружење. Нисам се покајала, јер знам да ходам чистим путем, корак по корак и мирно спавам. Не може преко ноћи да се добије главна улога, код мене је све постепено и срећна сам због тога.
Кристина је рођена Шапчанка, воли овај град за који је везују успомене и каже да би волела да игра у Шабачком позоришту и кад једном оде и отисне се из матице. Опробала се и на филмском платну, у “Проклетом псу” Драгана Пешикана, а ускоро, у децембру почиње снимање филма “Воље синовљеве” Немање Ћеранића.
- Пресрећна сам што сам добила прву награду за дечју представу, јер, када усрећите децу чистог срца и душе, нема већег задовољства. Што се награде тиче, она је само потврда мог рада и љубави према глуми, као и мотивација за будуће пројекте.
Иако изгледа као средњошколка без шминке, кежуал обучена, Кристина је пре четири године дипломирала глуму на Академију драмских уметности у Бијељини, у класи Југа Радивојевића. Након тога је завршила мастер студије у Тузли код професора Владе Керошевића. А прича почиње када се, као девојчица, бавила плесом, који је био и остао њена велика љубав.
- Када сам имала шест година, уписала сам се у Плесни клуб “Танго”, где сам први пут осетила сцену. У осмом основне, на радију сам чула сам за “Весело мајмунче”, ником ништа нисам говорила, припремила сам се, отишла и прошла на аудицији. Тако је све почело.
Иако је заволела глуму и за њу се определила, од плеса није одустала. Данас ради кореографије за представе Шабачког позоришта.
- У Шапцу не постоји клуб који се бави латиноамеричким и стандардним плесовима. Размишљала сам да отворим плесни студио, али кад нешто радим, посветим се томе максимално, нема средине код мене. У позоришту сам доста ангажована и то ме у потуности испуњава.
Када је завршила факултет, одмах је почела да игра у Шабачком позоришту. Каже да је рад на сцени најбоља школа. До сада је играла преко десет наслова. Воли своје колеге и каже да је захваљујући њима добила награду у Крушевцу, јер представа је тимски рад.
- Ми смо сви велика породица, подржавамо, саветујемо и критикујемо једни друге, што је јако битно. Волим да чујем од старијих колега шта мисле и прихватим критику, јер знам да је добронамерна.
За њу глума није посао, већ нешто што воли целим својим бићем. То најбоље потврђује чињеница да је, на првој години факултета, имала позив да иде у Америку и да се професионално бави плесом, али је глума надвладала. Тако је било у том тренутку, а тако је и данас.
- Знала сам да ће то бити само рад, а неко сам ко воли живот и људе, дружење. Нисам се покајала, јер знам да ходам чистим путем, корак по корак и мирно спавам. Не може преко ноћи да се добије главна улога, код мене је све постепено и срећна сам због тога.
Кристина је рођена Шапчанка, воли овај град за који је везују успомене и каже да би волела да игра у Шабачком позоришту и кад једном оде и отисне се из матице. Опробала се и на филмском платну, у “Проклетом псу” Драгана Пешикана, а ускоро, у децембру почиње снимање филма “Воље синовљеве” Немање Ћеранића.
М.Ф.
Најновији број
18. април 2024.
