ШАПЦУ НЕОПХОДНА СИСТЕМАТСКА ДЕРАТИЗАЦИЈА
ПАЦОВ К’О ЗЕЦ
Систематска дератизација у граду Шапцу није рађена од 2001. године. Мишева и пацова има свуда. Поред тога што преносе различите болести, умеју да направе и знатну материјалну штету, а многима није пријатно ни да их виде.
-Наши суграђани се са пацовима возе лифтовима, сусрећу их у својим поткровљима, купатилима, оставама, затичу их у излозима апотека. Дератизација која се спроводи два пута годишње и обухвата оне делатности и објекте који су предмет инспекцијске контроле апсолутно није довољна. Није довољно вршити дератизацију у јавним предузаћима, здравственим, школским и предшколским установама и објектима за производњу, продају и складиштење прехрамбених производа. Она се мора обавити и у свим стамбеним објектима и канализационој мрежи, у нехигијенским насељима, на гробљима, обалама река и потока, депонији, без обзира што је затворена, на неуређеним зеленим површинама и комплетном сеоском подручју, истиче др Дејан Павловић, председник Покрета за Шабац Зелених Србије.
Један пар пацова за три до четири године може да остави потомство од 20.000 нових јединки. Павловић наводи да су последњих година имали посебно добре услове за размножавање, јер су зиме биле благе и да је њихова популација достигла алармантну бројност.
-Мишеви, пацови и други штетни глодари су узрочници и преносиоци низа озбиљних заразних и епидемијских обољења човека, као и домаћих и дивљих животиња. Униште 10 одсто свих житарица и око 5 одсто свих намирница, каже Павловић.
Још један проблем који глодари могу да изазову су и оштећења у аутомобилима. Конкретно, у насељу Бенска Бара пацови нешто мањи од мачке шетају у било које доба дана не обазирући се на пролазнике. Није реткост да уђу испод хаубе аутомобила и тамо себи направе пријатно место за живот.
-Прошле године када сам одвезла ауто код мајстора установио је да је филтер од климе урнисан јер је пацов направио гнездо у њему. Када је ауто стигао до мајстора, пацов се већ одселио и на срећу, ништа друго није уништио. Ове године поново имам проблем са неким глодаром. Чујем га да чангрља. Поједе отров и нема га два дана, после се чује опет. Штету још није направио, или је ја само још нисам приметила. Ауто, иначе, стално паркирам у Бари, каже Кристина Ђонлић.
Аутоелектричар Драган Савић каже да је највећа штета коју глодари могу да направе на аутомобилу свакако то што возило може да се запали и изгори у потпуности.
-Могу да направе “чудо” у ауту. Способни су да се завуку у сваки делић. Поједу каблове. Било је случајева да се аутомобил запали. Обично се прво осети специфичан мирис глодара, види се мишијак, а ако се то не примети јављају се проблеми у раду аута. Једини начин да се возило заштити од ових напасти јесу специјални уређаји који ултразвучним таласима терају мишеве, каже Савић.
Дејан Павловић наводи да би граду било потребно око 14 милиона динара да се спроведе систематска дератизација на територији града са свим приградским насељима и селима, али да постоји економска оправданост да се ово уради што пре.
-Наши суграђани се са пацовима возе лифтовима, сусрећу их у својим поткровљима, купатилима, оставама, затичу их у излозима апотека. Дератизација која се спроводи два пута годишње и обухвата оне делатности и објекте који су предмет инспекцијске контроле апсолутно није довољна. Није довољно вршити дератизацију у јавним предузаћима, здравственим, школским и предшколским установама и објектима за производњу, продају и складиштење прехрамбених производа. Она се мора обавити и у свим стамбеним објектима и канализационој мрежи, у нехигијенским насељима, на гробљима, обалама река и потока, депонији, без обзира што је затворена, на неуређеним зеленим површинама и комплетном сеоском подручју, истиче др Дејан Павловић, председник Покрета за Шабац Зелених Србије.
Један пар пацова за три до четири године може да остави потомство од 20.000 нових јединки. Павловић наводи да су последњих година имали посебно добре услове за размножавање, јер су зиме биле благе и да је њихова популација достигла алармантну бројност.
-Мишеви, пацови и други штетни глодари су узрочници и преносиоци низа озбиљних заразних и епидемијских обољења човека, као и домаћих и дивљих животиња. Униште 10 одсто свих житарица и око 5 одсто свих намирница, каже Павловић.
Још један проблем који глодари могу да изазову су и оштећења у аутомобилима. Конкретно, у насељу Бенска Бара пацови нешто мањи од мачке шетају у било које доба дана не обазирући се на пролазнике. Није реткост да уђу испод хаубе аутомобила и тамо себи направе пријатно место за живот.
-Прошле године када сам одвезла ауто код мајстора установио је да је филтер од климе урнисан јер је пацов направио гнездо у њему. Када је ауто стигао до мајстора, пацов се већ одселио и на срећу, ништа друго није уништио. Ове године поново имам проблем са неким глодаром. Чујем га да чангрља. Поједе отров и нема га два дана, после се чује опет. Штету још није направио, или је ја само још нисам приметила. Ауто, иначе, стално паркирам у Бари, каже Кристина Ђонлић.
Аутоелектричар Драган Савић каже да је највећа штета коју глодари могу да направе на аутомобилу свакако то што возило може да се запали и изгори у потпуности.
-Могу да направе “чудо” у ауту. Способни су да се завуку у сваки делић. Поједу каблове. Било је случајева да се аутомобил запали. Обично се прво осети специфичан мирис глодара, види се мишијак, а ако се то не примети јављају се проблеми у раду аута. Једини начин да се возило заштити од ових напасти јесу специјални уређаји који ултразвучним таласима терају мишеве, каже Савић.
Дејан Павловић наводи да би граду било потребно око 14 милиона динара да се спроведе систематска дератизација на територији града са свим приградским насељима и селима, али да постоји економска оправданост да се ово уради што пре.
М.М.
Најновији број
25. април 2024.
