„ПОПУСТИЛА И ДРИНСКА ДИВИЗИЈА“

Трећег дана по Новој години умро је, у 88. години Богдан Секендек, познати шабачки историчар, списатељ, пријатељ, друштвени радник и домаћин који је имао узречицу, на коју је, пред његовом вечном кућом, на Доњошорском гробљу, подсетио његов дугогодишњи пријатељ Стеван Симић: „Попустила и Дринска дивизија“.
- И, ево, баш уочи Божића заувек испраћамо нашег Богдана Секендека, рођеног у Доњем Црниљеву, где му је отац био свештеник. Школовао се у Накучанима, Шапцу и Београду. Наставничким радом се почео бавити у Драгињу, потом у Шапцу, држећи се начела да историчар непрестано треба да трага за прошлим догађајима и људима, да сакупља, представља и тумачи информације о одређеним збивањима – поменуо је Симић.
Још као млад наставник Секендек је слао прилоге за лист „Просветни преглед“ и часописе: „Педагошка стварност“, „Историјска пракса“ и „Економика школе“, сматрајући да се историја мора пратити и допуњавати новим чињеницама, не само да не би биле заборављене, већ и да би се темељитије спознале, како би спутале, такозване, историчаре у служби дневне политике и политичара.
Запажена је и његова радна каријера као директора Осмогодишње школе „Лаза К. Лазаревић“, па Заједнице основних школа, где је поступао у складу, често истицане мисли: да људе и догађаје ваља посматрати, превасходно, у духу датог времена и простора, са узроцима и последицама.
По одласку у пензију, наставио је са писањем и објављивањем књига: „Историјска читанка наших нарави“, „Први српски устанак у Подрињу“, „Ратна лукавства кроз историју“, „Мале случајности великих историјских догађаја“, „Мање познато, али занимљиво“, „О неким историјским личностима“, „Наши великани изблиза“, „Камичак којег више нема“, „Шабачка историјска песма“, „Којекуде... његовим трагом“, „Мишарска битка“ и „Први српски устанак у Подрињу – најпознатији устаници“. Један је од аутора књиге „Две златне године ФК Мачва - Шабац“. У свим досадашњим „Читанкама Мишарског боја“ његови написи су били на ударним, првим странама. Запажени су и његови серијали у „Гласу Подриња“ и Телевизији Шабац.
Широј јавности је мање познато да је Богдан Секендек био један од оснивача Задужбинског друштва „Први српски устанак“ – Мишар. Десет година је био председник овог Друштва, а скоро ће и десет година као његов почасни председник. Задужбинском друштву је био толико посвећен да га у томе ништа није могло да спута.
- „Снег газим и долазим!“, говорио је Богдан, изузетно тачан и дисциплинован, с обзиром и на то да је био резервни потпуковник – још је једно подсећање Симића.
На екскурзијама „Трагом Карађорђа“, овај врсни предавач је инспиративно казивао о важним, али и мање познатим дешавањима у местима и крајевима које су походили чланови и поштоваоци Завичаној друштва „Први српски устанак“ – Мишар. При томе је волео да се нашали на рачун своје распричаности, иако је, вели, био „туристички водич без лиценце“.
Над Богдановим последњим данима бдили су његова кћерка Љиљана и зет Срђан. Посећивали су га и „његови Мишарци“, како их је с миљем ословљавао. А њихов венац су понели мишарски момци Душан Симић и Филип Рајковић, за које је написао сценарио за представу, изведену поводом два века Мишарске битке.