Паника због оџачара

Када је недавно министар војни Србије Александар Вулин, у народу већ опеван као Оџачар, изјавио да НАТО не сме да се качи са нама, јер смо много јаки, усијала се атмосфера у седишту ове војне алијансе.
Сви живи НАТО чиновници и официри, од генерала до портира, су се у тренутку унередили у гаће, од јачине поруке коју је Оџачар пустио у етар. Није им било свеједно.
- Еј бре, то је Оџачар. Он ако крене на нас, куку нама. Одакле му идеја да би ми могли било како да се конфронтирамо са тако јаком и моћном силом – изустио је кроз зубе у паничном страху срџнт (наредник) Шварц.
- Да га нисмо нешто изнервирали, чек да видим прес клипинг – одговори му колонел Олафсон.
Чекала се реч умирења неког генерала. А, они су заседали у соби за кризне ситуације. На челу стола, забринуте фаце и бледог израза лица седео је Јенс Столтенберг.
- Господо генерали, морамо да се смиримо и да што пре успоставимо контакт са мојим пријатељем Алеком. Он ће, сигуран сам да релаксира ову ситуацију. Нема нам друге. Ни мени није било пријатно када сам видео Оџачара у црној униформи, али хоћу да верујем да се ради о изјави за унутрашњу ситуацију – храбро пресече ледену атмосферу у соби за кризне ситуације Јенс.
Генерали се сложише. Нађоше брзо Алеков број и окренуше га.
- Хелоу, Алек из спикинг – одмах им је било лакше, јер им се Алек јавио.
- Брате, пријатељу, овде Јенс – одговори генсек НАТО.
- Еее, брате Јенсе. Мир Божји, Христос се роди. Важно је да одржавамо редовне односе у циљу мира и стабилности у региону, зар не – ипита га Алек.
- Ма, наравно. Него, ваистину онај твој министар војни изрече нешто о односу са нама – одговори питањем Јенс.
- Јесте, видео сам. Немој да бринеш, све је, што би мој Брнабић рекао – ОК. Мало радимо на ПР у Војсци. Морамо да покажемо снагу, али ако то тамо вама смета, спустићемо лопту. Него да ти пошаљем две, три киле печења? Управо скинусмо са ражња једно прасенце од 25 кила – настави Алек.
- Хвала ти пријатељу, нешто ме мучи горушица, на морским сам плодовима. Код мене овде замало да кризна соба постане паник рум. Одакле му идеја да би могли да се конфронтирамо са вама сада када сте набавили шест мигова, додуше још не лете, али никада се не зна – рече му Јенс.
- Ништа ти не брини. Наручи пиће тамо за људе на рачун нашег Министарства одбране. Рећи ћу му да мало сјаше са НАТО и нека се баци на Хрватску, давно није – поручи му Алек.
Јенс му се захвали, а и смешак олакшања је засијао на свим генералским фацама.
- Све је ОК – поручио је осталом особљу у Бриселу Јанс.
Особље ко особље, побацало шапке и капе увис и дуготрајним аплаузом и међусобним загрљајима прославило завршетак нечега што је мирисало на кризу.