Инфо

18. јул 2019.18. јул 2019.
Кривина у огледалу

Макрону се у зубе не гледа


Извињавам се предсендику Француске и великом француском народу што не знам њихов језик, нити имам Дачићеву вештину читања и писања страних језика, што морам на српском језику да срочим ово писаније. Затворили су факултет у Сава центру где се брзо стиче диплома о познавању страних језика.
Елем, нашу Србију је посетио председник Емануел Макрон. Била је то прилика да се потпише двадесетак споразума о сарадњи, мени нарочито драг Споразум о стриповима, да се обиђу неке српске знаменитости попут гроба Милунке Савић, али и да нам драги гост из велике Француске упути две најважније поруке.
Те поруке, Макрон нам је, буквално, сасуо у лице и то приликом обраћања грађанима на Калемегдану. Те поруке нису неочекиване, али је неочекивана реакција доведене публике на Калемегдан и предводника крда у виду озареног и насмејаног Прворођеног. Макрон нам је рекао нешто што у принципу сви знамо, али многи из крда нису тога свесни. И обе се тичу стубова напредњачке политике. Прва је порука да је Косово независна европска држава, исто као и Србија, а друга да од пријема Србије у Европску унију неће бити ништа док се ЕУ не реформише изнутра. Што би рекла моја Вера - аплауз.
Волео бих сада да нам сви ови силни шабачки доктори наука који позивају Прворођеног да ослободи Шабац, објасне ове Макронове поруке. Може, нећу се љутити, да то учини и извесна Милица Ранковић, нова вирална напредњачка звезда из Шапца, која у маниру праве елитне и културне величине отера све оне који не мисле као напредна Србија напоље из Шапца. Најнормалније питање које би требало да им се постави јесте - зар ово није пораз политике Прворођеног? Подсетићу вас су да људи, попут Прворођеног, од тренутка када су радикалски шињел заменили другом гардеробом, напрасно постадоше европејци. Више пута је Прворођени рекао, а шабачки напредњаци само климали главом попут публике на Калемегдану, да европски пут нема алтернативу. И сада је попио, не шамар, већ шамарчину. Мада, руку на срце, има нас који дубоко верујемо да та политика никада није била искрена и истинита.
Шта рећи када је реч о другој поруци да је Косово независна европска држава и о аплаузу који је испратио ове Макронове речи. Зар Косово није саставни део Србије? Добро де, не може се ући на њега без преласка граничног прелаза, али неки могу барем тако до свете српске земље. Има и оних који не могу, али то је сасвим нормално да неко не може да иде по територији за коју тврди да је његова!?
Заборавило је крдо доведено на Калемегдан да је та Француска пустила Рамуша Харадинаја, и још му се извинила што га је привела по српској потерници. Сећамо се одлучне реакције државе Србије и наређења Прворођеног да се три месеца не путују у земљу галских петлова. Ова мера која је страшно узнемирила Француску и Макрона, нарочито је погодила оног Бабића који мало мало, па иде у Дизниленд у Паризу када је већ укорен што иде на Брионе. Заборављен је и понижавајући третман према Прворођеном на обележавању једног века од краја Првог светског рата на паради у Паризу. И док су председница Хрватске и председник Косова стајали тик уз Макрона и певушили му шансону уз увце, наш Прворођени је попут баба сере био скрајнут далеко од главне журке. Њему лично је, вероватно тамо и место, али Србији није. Србија је поднела огромну жртву да би се неко на тај начин завитлавао са њом.
И још нешто је заборављено. Неколико дана уочи посете Макрона Србији, један од огавних напредњачких гласила је на насловној страни објавио ексклузивну вест да Макрон повлачи потпис са документа којим је Француска признала Косово као независну државу. Био је у том тексту још приде и списак држава које ће Француска да потера да, такође повуку своје потписе са истог документа. Ради се о бившим француским колонијама у Африци. Наравно, да се ништа од тога није десило, већ је само потврђен став Француске да је Косово независно. Како нико из тих новина не приупита Макрона или Прворођеног шта би са тим повлачењем потписа о признавању. Овде бих ја, као човек из бранше, могао да објасним овим докторима науке и извесној Милици Ранковић да све те новине уређује један човек и да не морају да чупају косе што су једно прочитали на насловној страни, а друго чули лично од Макрона.
Иоле нормално и здраворазумско биће стави прст на чело и постави себи питање какав смо ми то народ када заборавимо све што је речено и урађено само због пар реченица изговорених на нашем језику? Слажем се да је то поштовање, али то је и политички маркетинг, и те како легитиман. Макрону то није било потребно, он чврсто стоји на становишту политике своје земље. Ми смо проблем, ми немамо достојанство, ми се померамо како нас ветар дуне.
Наравно да није требало Макрону звиждати и псовати га, али браћо и сестре напредњаци, чему аплаузи којима ваша политика доживела пораз на домаћем терену?
Ненад Кулачин

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa