Страх побеђује жељу

Истраживање које је спроведено од 24. јуна до 2. јула у десет градова Србије обухватило је 2.400 анкетираних особа, до 30 година старости, међу којима 25 спасилаца, показало је да су млади углавном непливачи ( 63%). Према наводима Побуне чак и већина посетилаца базена и купалишта су особе које не знају да пливају. Значајан број људи на купалиштима време проводи уз „ивицу базена“ или у плићаку. Реченица: „Знам да се одржавам на води“ спасиоцима указује да је у питању непливач који то прикрива.
О овој, по мало забрињавајућој статистици, разговарали смо са искусним инструктором пливања на Градском базену у Шапцу, Зораном Љубишићем.
Недавно спроведено истраживање је показало да више од 60 одсто младих до 30 година не зна да плива. Да ли је статистика релевантна?
-Проценат би био још већи да се примењују стандарди који су ригорознији када се говори о знању пливања. У основи, да би за некога рекли да зна да плива и да је сигуран пливач то треба да покаже у различитим условима, те да може да преплива најмање 200 метара у континуираном кретању са заузимањем хоризонталних положаја на леђима и стомаку, односно да се са сигурношћу одржава у води у вертикалном положају.
Колико су заправо млади заинтересовани да науче да пливају, а колико их страх, или можда нека врста стигме брине да ће неко сазнати да су непливачи?
-Пливање је пре свега кретање у другој средини и захтева много физичког напора што у већини случајева у данашњим условима, деца избегавају. У старту им је тешко, а затим следе страх и адаптирање на услове водене средине почев од дисања које треба ускладити са покретима ногу и руку, што опет некима представља потешкоћу. Уколико нису упорни, брзо одустају, а с временом се потешкоће увећавају. Млади низом оправдања траже изговор за то што нису научили да пливају.
Да ли је теже радити са младима или старијима?
-Кога је теже научити није условљено узрастом. Адаптација на услове воде доста зависи од личности, физичких предиспозиција. Млађи лакше савладају страх ако га имају, јер са њима се то ради кроз вежбе сличне игре у води, док код одраслих то решавамо давањем конкретних информација о принципима биомеханике пливања, што донекле отежава пут учења. С друге стране старији лакше усвајају пливачке технике када превазиђу основне проблеме адаптације на воду.
Шта бисте рекли непливачима, због чега је важно да прођу обуку, како да изаберу тренера и превазиђу све недоумице када је пливање у питању?
-Учење пливања није само вештина уз помоћ које се крећемо у води, него утичемо и на особине, храброст, упорност, дисциплину, социјализацију, а да не говорим о томе колико само један основни курс пливања од 20 часова доприноси побољшању издржљивости, као једном од најпримарнијих физичких фактора који утиче на здравствени статус и без кога нема успеха у спорту. О бенефитима пливања за побољшање и очување здравља може много да се прича, јер поред такмичења и освајања медаља у основи је утицај на здравље.
-Порука је да у условима које пружа шабачки базен и са професорима физичког васпитања који раде као инструктори пливања у оквиру ВК “Шабац“ могу лако да науче да пливају. Избор инструктора је врло једноставан само дођите и пријавите се, све инструкторе који раде красе позитивне особине надограђене знањем и дугогодишњим искуством у овом послу.
На Градском базену постоји обука за непливаче старије од пет година. Да ли постоји горња старосна граница за оне који желе да се пријаве за обуку?
-Не постоји, пријаве су могуће на инфо пулту базена.
Постоји ли обука за оне који желе да усаврше технике пливања?
-Да, ми те групе деце којих има преко 200 зовемо популарно „стилови“, упис је константан, деца тренирају три пута недељно по сат времена. Поред школе пливања једна група деце се бави и такмичарским пливањем. Они тренирају пет пута недељно. Упису претходе провере знања пливања и на основу тога и узраста децу распоређујемо у групе.

Шабац - град
без непливача
Град Шабац и ватерполо клуб који носи име града заједно спроводе акцију “Шабац - град без непливача”. Кроз овај програм бесплатних обука за школарце, започет одмах по отварању базена 2015. године, до сада је научило да плива више од 2.500 деце.

Страх јачи од свега
Многи од непливача наводе да док су били у основној или средњој школи никада нису пробали да науче, јер није било школе пливања, или базена у њиховом месту. Истраживање доноси податак да 75 одсто непливача никада није било на мору.
-Пливање сам савладао са 16 година. Пре тога нисам имао жељу да научим и како је време протицало било је све теже. Ипак, највећи мотив да се одважим су бројне активности другара које су укључивале одласке на плажу или базен, када сам био принуђен да измишљам разлоге због којих не могу да им се придружим - истиче 19-годишњи Никола.
-Не умем да пливам, иако сам покушавао да научим. Ипак, урођени страх од воде ме је спутавао и спутава и даље. Радо бих се придружио обуци пливања уколико бих био у групи са својим вршњацима - наводи Зоран, наш суграђанин који има 27 година.
-Највише бих волела да имам рационално објашњење због чега не умем да пливам, али искрено немам. Када је било прилике да научим, када су и родитељи инсистирали, нисам била упорна и посвећена. С временом су друге ствари добијале приоритет, налазила сам начине да уживам у води и без пливачке вештине, а сада је већ непријатно учити када уђете у трећу деценију живота - рекла је Милица која је недавно напунила 24 године.