СЕЛО НЕКАД И САД
Перило
Време које свакодневно ствара непремостиве препреке враћа и у прошлост села али и у дане данашње. Без заливних система и бунара издашних да омогуће високу производњу напред се не може. Улагања су велика а чуди времена раде своје. Тек било како било брига је једино сељаку загарантована.
Толико о времену у којем село битише сад. Прича коју би да поделимо са вама је на локацији Посавотамнаве која је некад била позната по изреци, седам кућа девет бунарића. Мноштво водног потенцијала са летима слоге и окренутошћу будућности изродило је из планова стручњака за водовод и вредних сељана у водовод којим се диче и постају узор многима. Извор перило који је некада уз помоћ долапа створио повртарски рај добро знан и у старој Југи.
Стизало се до тезги и Славонског брода и Загреба и тако редом али апетити са летима расли. Ниче и други извор па трећи а симболично на делу где је обиље воде вишком отицало урађена минијатурна воденица да сећа да точак времена преточен у точак који напаја плодну долину мора и може напред.
У сваки дом стигла је питка и по многима лековита вода али и у стаје, оборе па и да се вишковима у ливадама заливају и други усеви. Многи зборили рај на земљи или како се слогом кућа гради. И дан данас ради се педантно на оживљавању сваког дела који оживи под сложним рукама сељана високог угледа који су опет исцртали стазу успеха по народној, у се и у своје кљусе.
У шали шерети воле рећи да се то кљусе рита воденим капима којих опет по зналцима има за пар села. Али таквога тврде познаваоци творевине Веце чаробњака нема. И кад би посустали ту је био он да ободри и упути на прави ток а за берићет генерација.
У селу знали и на почецима и сад рећи стопе му се позлатиле.
А некада из бројних бунара обиље воде мукотрпно користили а уз долапе и наливање воде доносили на пијаце узор и парадајз и паприке и тако редом Мејд ин слога Посавотамнавска. Е сад било је и ту оних прича из предања. На извору тада бројне чобанице биле лепотом магнет за момке. Родило се безброј бројних породица али и трагичних љубави где је душа душманска уништила љубав без мане. И тако летима док се чобанице не поудаваше.
И у дане данашње крај извора наврате лепоте девојке али момака је све мање а и магнет града одвуче многе и тако данак помодарства учини своје. Има и оних љубави у рангу забрањених али нису за ове ступце.
Поука коју носи ова прича јесте за узор али и показатељ да лета која долазе без капи живота немају пут у бољитак. Перило добро знано окупља и знатижељне издалека и говори да наде за село и те како има.
Ово је прича која нуди више од себе саме. Ко је препозна можда нађе неког новог Вецу и берићет пут. У то име уз студен воду живели на многаја љета...
Толико о времену у којем село битише сад. Прича коју би да поделимо са вама је на локацији Посавотамнаве која је некад била позната по изреци, седам кућа девет бунарића. Мноштво водног потенцијала са летима слоге и окренутошћу будућности изродило је из планова стручњака за водовод и вредних сељана у водовод којим се диче и постају узор многима. Извор перило који је некада уз помоћ долапа створио повртарски рај добро знан и у старој Југи.
Стизало се до тезги и Славонског брода и Загреба и тако редом али апетити са летима расли. Ниче и други извор па трећи а симболично на делу где је обиље воде вишком отицало урађена минијатурна воденица да сећа да точак времена преточен у точак који напаја плодну долину мора и може напред.
У сваки дом стигла је питка и по многима лековита вода али и у стаје, оборе па и да се вишковима у ливадама заливају и други усеви. Многи зборили рај на земљи или како се слогом кућа гради. И дан данас ради се педантно на оживљавању сваког дела који оживи под сложним рукама сељана високог угледа који су опет исцртали стазу успеха по народној, у се и у своје кљусе.
У шали шерети воле рећи да се то кљусе рита воденим капима којих опет по зналцима има за пар села. Али таквога тврде познаваоци творевине Веце чаробњака нема. И кад би посустали ту је био он да ободри и упути на прави ток а за берићет генерација.
У селу знали и на почецима и сад рећи стопе му се позлатиле.
А некада из бројних бунара обиље воде мукотрпно користили а уз долапе и наливање воде доносили на пијаце узор и парадајз и паприке и тако редом Мејд ин слога Посавотамнавска. Е сад било је и ту оних прича из предања. На извору тада бројне чобанице биле лепотом магнет за момке. Родило се безброј бројних породица али и трагичних љубави где је душа душманска уништила љубав без мане. И тако летима док се чобанице не поудаваше.
И у дане данашње крај извора наврате лепоте девојке али момака је све мање а и магнет града одвуче многе и тако данак помодарства учини своје. Има и оних љубави у рангу забрањених али нису за ове ступце.
Поука коју носи ова прича јесте за узор али и показатељ да лета која долазе без капи живота немају пут у бољитак. Перило добро знано окупља и знатижељне издалека и говори да наде за село и те како има.
Ово је прича која нуди више од себе саме. Ко је препозна можда нађе неког новог Вецу и берићет пут. У то име уз студен воду живели на многаја љета...
Сретен Косанић
Најновији број
3. октобар 2024.