РАЗГОВОР СА ПОВОДОМ: МАСТЕР ПЕДАГОГ ДИЈАНА ТОМАСОВИЋ
Увек постоји решење
Било какве проблеме да имају у породици, вршњачкој групи, или у средини у којој раде, не би требало да их потискују, него да поделе са особама у које имају поверења. На првом месту су родитељи, потом стручна служба школе, наставници, институције које могу пружити помоћ, попут Центра за социјални рад. Постоје разни механизми заштите и постоји решење
Иако важи да „све је лако кад си млад“, мишљења смо да млад никада није било лако бити, посебно у периоду адолесценицје када се постављају бројна питања о смислу свог постојања и тражења себе у овом свету који оскудева у одговорима. А бити млад у Србији, посебан је изазов.
Иако је ове године акценат на образовању и учешћу младих у процесу трансформације образовања, у разговору са мастер педагогом Дијаном Томасовић из Центра за социјални рад, осврнули смо се на проблеме са којима се млади сусрећу и заштити деце и омладине.
Служба за заштиту деце и младих подразумева рад са осетљивим категоријама?
- Наша служба подразумева рад са децом без родитељског старања и онима који су под старатељством, било да су у хранитељским породицама, установама социјалне заштите или у сродничким породицама, затим са децом са неадекватним родитељским старањем, жртвама насиља, злостављања и занемаривања, децом чији се родитељи споре око вршења родитељског права, која у сукобу са законом и проблемима у понашању, чије су породице корисници новчане помоћи, као и децом која су у различитим поступцима. Дакле, циљ рада је заштита интереса малолетних лица, као и оних који су као малолетни били у систему социјалне заштите до 27. године.
Која је посебно осетљива категорија са којом радите?
- Млади са проблемима у понашању. Дакле, малолетни учиниоци кривичних дела, учесници у разбојништву, тучама, насиљу у породици и вршњачком насиљу. Те проблеме наша служба реализује у сарадњи са другим установама – школом, здравством, предшколском установом, судом. Такође, посебно осетљиву категорију чине деца која су жртве насиља, злостављања и занемариања у породици.
Који су и где су најдоминатнији проблеми?
- Деца која су жртве насиља у породици. Насиље у породици је у знатном порасту, односно, број пријављених случајева. У 2016. било је око 250 пријава, 2017. око 400, а 2018. око 600 пријава насиља. То можемо довести у везу са Законом о спречавању насиља у породици, који се примењује од јуна 2017. године. Мере које овај закон подразумева доносе се веома брзо и превентивног су карактера. То значи да не мора да постоји само дело насиља и да полицијски службеник има већа овлашћења. Он врши процену ризика да ли ће до насиља доћи, или ће се поновити. Доносе се хитне мере привременог удаљења могућег учиниоца из породичне куће и забрана контакта са потенцијалном жртвом.
Да ли вам се млади директно обраћају за помоћ и поднесе пријаве због насиља у породици?
- Протекле године имали смо 17 пријава злостављања и занемаривања малолетних лица. Нису у питању само директне жртве насиља у породици, него и индиректне, које присуствују насиљу које један члан продице врши над другим. С обзиром да је Центру за социјални рад поверена функција органа старатељства, могуће је привремено суспендовати родитељска права, наравно, уколико је реч о неком облику злостављања и занемаривања малолетног лица, било да је у питању груба злоупотреба родитељских права, или насиље над дететом. То се решава кроз регулисање привременог старатељства или измештањем детета из породице, док суд не покрене поступак потпуног или делимичног лишавања родитељских права, у зависности од процене. Доминантан облик рада наше службе су контакти детета са родитељем. Дете има право на контакт са оба родитеља, али то право не сме да угрожава безбедност ни детета, ни другог родитеља, уколико се ради о насиљу у породици. То постижемо кроз ограничење контаката у контролисаним условима у Центру за социјални рад, привременом обуставом контакта, покретањем поступка пред судом и слично.
Вршњачко насиље узима све више маха?
Било да је реч о жртви, или починиоцу вршњачког насиља, радимо процену целокупног породичног система. Дакле, процењујемо породичне релације и положај детета у породици, постојање извесне дисфункционалности у партнерским релацијама, разне склоности родитеља, односно, чланова породице, асоцијална понашања, конзумирање наркотика или алкохола... Вршимо процену и планирање у сарадњи са свим релевантним институцијама - школом, здравством, полицијом, тужилаштвом...
У оквиру Центра постоји и Саветовалиште за породицу и младе?
- У Саветовалишту раде породични психотерапеут и саветник, понедељком и средом после 15 часова. Укључује се породица, пружа се помоћ у брачним кризама, поремећеним породичним односима, као и постразводним кризама, које су веома честе. Такође, ради се са децом и младима са проблемима у понашању и развојним проблемима. У Саветовалиште могу да се укључе и деца која су жртве вршњаког насиља, заједно са родитељима. Ради се на ненасалиној комуникацији. Значајан фактор изложености вршњачком насиљу је управо недостатак социјалних вештина.
Уколико неко трпи насиље у породици, физичко, или психолошко, пројектоваће га на своју околину. Ипак, могли бисмо нешто рећи о неговању ненасилне комуникације?
- Та вештина је недовољно развијена и код одраслих, а камоли код деце, а посебно код осетљиве категорије. Када дође до вршњачког конфликта, млади најчешће виде само два решења, или да буду пасивни и повуку се, или да одреагују насиљем на насиље. А постоји читав низ начина на који могу да одреагују. На вештинама асертивне комуникације требало би радити у циљу превенције вршњаког насиља.
Шта бисте поручили младим људима?
- Било какве проблеме да имају у породици, вршњачкој групи, или у средини у којој раде, не би требало да их потискују, него да поделе са особама у које имају поверења. На првом месту су родитељи, потом стручна служба школе, наставници, институције које могу пружити помоћ, попут Центра за социјални рад. Постоје разни механизми заштите и постоји решење. Насиље не треба трпети, нити проблеме потискивати.
Служба за заштиту деце и младих бави се заштитом интереса и права деце и омладине са различитим облицима друштвено неприхватљивог и законски санкционисаног понашања, заштитом права деце и омладине са посебним потребама, заштитом интереса и права детета у породицама са нарушеним породичним односима, као и заштитом деце која не могу да одрастају са својим родитељима. Службу за заштиту деце и младих чини осам стручних радника-водитеља случаја, два супервизора и један руководилац.
Иако је ове године акценат на образовању и учешћу младих у процесу трансформације образовања, у разговору са мастер педагогом Дијаном Томасовић из Центра за социјални рад, осврнули смо се на проблеме са којима се млади сусрећу и заштити деце и омладине.
Служба за заштиту деце и младих подразумева рад са осетљивим категоријама?
- Наша служба подразумева рад са децом без родитељског старања и онима који су под старатељством, било да су у хранитељским породицама, установама социјалне заштите или у сродничким породицама, затим са децом са неадекватним родитељским старањем, жртвама насиља, злостављања и занемаривања, децом чији се родитељи споре око вршења родитељског права, која у сукобу са законом и проблемима у понашању, чије су породице корисници новчане помоћи, као и децом која су у различитим поступцима. Дакле, циљ рада је заштита интереса малолетних лица, као и оних који су као малолетни били у систему социјалне заштите до 27. године.
Која је посебно осетљива категорија са којом радите?
- Млади са проблемима у понашању. Дакле, малолетни учиниоци кривичних дела, учесници у разбојништву, тучама, насиљу у породици и вршњачком насиљу. Те проблеме наша служба реализује у сарадњи са другим установама – школом, здравством, предшколском установом, судом. Такође, посебно осетљиву категорију чине деца која су жртве насиља, злостављања и занемариања у породици.
Који су и где су најдоминатнији проблеми?
- Деца која су жртве насиља у породици. Насиље у породици је у знатном порасту, односно, број пријављених случајева. У 2016. било је око 250 пријава, 2017. око 400, а 2018. око 600 пријава насиља. То можемо довести у везу са Законом о спречавању насиља у породици, који се примењује од јуна 2017. године. Мере које овај закон подразумева доносе се веома брзо и превентивног су карактера. То значи да не мора да постоји само дело насиља и да полицијски службеник има већа овлашћења. Он врши процену ризика да ли ће до насиља доћи, или ће се поновити. Доносе се хитне мере привременог удаљења могућег учиниоца из породичне куће и забрана контакта са потенцијалном жртвом.
Да ли вам се млади директно обраћају за помоћ и поднесе пријаве због насиља у породици?
- Протекле године имали смо 17 пријава злостављања и занемаривања малолетних лица. Нису у питању само директне жртве насиља у породици, него и индиректне, које присуствују насиљу које један члан продице врши над другим. С обзиром да је Центру за социјални рад поверена функција органа старатељства, могуће је привремено суспендовати родитељска права, наравно, уколико је реч о неком облику злостављања и занемаривања малолетног лица, било да је у питању груба злоупотреба родитељских права, или насиље над дететом. То се решава кроз регулисање привременог старатељства или измештањем детета из породице, док суд не покрене поступак потпуног или делимичног лишавања родитељских права, у зависности од процене. Доминантан облик рада наше службе су контакти детета са родитељем. Дете има право на контакт са оба родитеља, али то право не сме да угрожава безбедност ни детета, ни другог родитеља, уколико се ради о насиљу у породици. То постижемо кроз ограничење контаката у контролисаним условима у Центру за социјални рад, привременом обуставом контакта, покретањем поступка пред судом и слично.
Вршњачко насиље узима све више маха?
Било да је реч о жртви, или починиоцу вршњачког насиља, радимо процену целокупног породичног система. Дакле, процењујемо породичне релације и положај детета у породици, постојање извесне дисфункционалности у партнерским релацијама, разне склоности родитеља, односно, чланова породице, асоцијална понашања, конзумирање наркотика или алкохола... Вршимо процену и планирање у сарадњи са свим релевантним институцијама - школом, здравством, полицијом, тужилаштвом...
У оквиру Центра постоји и Саветовалиште за породицу и младе?
- У Саветовалишту раде породични психотерапеут и саветник, понедељком и средом после 15 часова. Укључује се породица, пружа се помоћ у брачним кризама, поремећеним породичним односима, као и постразводним кризама, које су веома честе. Такође, ради се са децом и младима са проблемима у понашању и развојним проблемима. У Саветовалиште могу да се укључе и деца која су жртве вршњаког насиља, заједно са родитељима. Ради се на ненасалиној комуникацији. Значајан фактор изложености вршњачком насиљу је управо недостатак социјалних вештина.
Уколико неко трпи насиље у породици, физичко, или психолошко, пројектоваће га на своју околину. Ипак, могли бисмо нешто рећи о неговању ненасилне комуникације?
- Та вештина је недовољно развијена и код одраслих, а камоли код деце, а посебно код осетљиве категорије. Када дође до вршњачког конфликта, млади најчешће виде само два решења, или да буду пасивни и повуку се, или да одреагују насиљем на насиље. А постоји читав низ начина на који могу да одреагују. На вештинама асертивне комуникације требало би радити у циљу превенције вршњаког насиља.
Шта бисте поручили младим људима?
- Било какве проблеме да имају у породици, вршњачкој групи, или у средини у којој раде, не би требало да их потискују, него да поделе са особама у које имају поверења. На првом месту су родитељи, потом стручна служба школе, наставници, институције које могу пружити помоћ, попут Центра за социјални рад. Постоје разни механизми заштите и постоји решење. Насиље не треба трпети, нити проблеме потискивати.
М.Ф.
Најновији број
25. април 2024.
