Krivina u ogledalu
Panika zbog odžačara
Kada je nedavno ministar vojni Srbije Aleksandar Vulin, u narodu već opevan kao Odžačar, izjavio da NATO ne sme da se kači sa nama, jer smo mnogo jaki, usijala se atmosfera u sedištu ove vojne alijanse.
Svi živi NATO činovnici i oficiri, od generala do portira, su se u trenutku uneredili u gaće, od jačine poruke koju je Odžačar pustio u etar. Nije im bilo svejedno.
- Ej bre, to je Odžačar. On ako krene na nas, kuku nama. Odakle mu ideja da bi mi mogli bilo kako da se konfrontiramo sa tako jakom i moćnom silom – izustio je kroz zube u paničnom strahu srdžnt (narednik) Švarc.
- Da ga nismo nešto iznervirali, ček da vidim pres kliping – odgovori mu kolonel Olafson.
Čekala se reč umirenja nekog generala. A, oni su zasedali u sobi za krizne situacije. Na čelu stola, zabrinute face i bledog izraza lica sedeo je Jens Stoltenberg.
- Gospodo generali, moramo da se smirimo i da što pre uspostavimo kontakt sa mojim prijateljem Alekom. On će, siguran sam da relaksira ovu situaciju. Nema nam druge. Ni meni nije bilo prijatno kada sam video Odžačara u crnoj uniformi, ali hoću da verujem da se radi o izjavi za unutrašnju situaciju – hrabro preseče ledenu atmosferu u sobi za krizne situacije Jens.
Generali se složiše. Nađoše brzo Alekov broj i okrenuše ga.
- Helou, Alek iz spiking – odmah im je bilo lakše, jer im se Alek javio.
- Brate, prijatelju, ovde Jens – odgovori gensek NATO.
- Eee, brate Jense. Mir Božji, Hristos se rodi. Važno je da održavamo redovne odnose u cilju mira i stabilnosti u regionu, zar ne – ipita ga Alek.
- Ma, naravno. Nego, vaistinu onaj tvoj ministar vojni izreče nešto o odnosu sa nama – odgovori pitanjem Jens.
- Jeste, video sam. Nemoj da brineš, sve je, što bi moj Brnabić rekao – OK. Malo radimo na PR u Vojsci. Moramo da pokažemo snagu, ali ako to tamo vama smeta, spustićemo loptu. Nego da ti pošaljem dve, tri kile pečenja? Upravo skinusmo sa ražnja jedno prasence od 25 kila – nastavi Alek.
- Hvala ti prijatelju, nešto me muči gorušica, na morskim sam plodovima. Kod mene ovde zamalo da krizna soba postane panik rum. Odakle mu ideja da bi mogli da se konfrontiramo sa vama sada kada ste nabavili šest migova, doduše još ne lete, ali nikada se ne zna – reče mu Jens.
- Ništa ti ne brini. Naruči piće tamo za ljude na račun našeg Ministarstva odbrane. Reći ću mu da malo sjaše sa NATO i neka se baci na Hrvatsku, davno nije – poruči mu Alek.
Jens mu se zahvali, a i smešak olakšanja je zasijao na svim generalskim facama.
- Sve je OK – poručio je ostalom osoblju u Briselu Jans.
Osoblje ko osoblje, pobacalo šapke i kape uvis i dugotrajnim aplauzom i međusobnim zagrljajima proslavilo završetak nečega što je mirisalo na krizu.
Svi živi NATO činovnici i oficiri, od generala do portira, su se u trenutku uneredili u gaće, od jačine poruke koju je Odžačar pustio u etar. Nije im bilo svejedno.
- Ej bre, to je Odžačar. On ako krene na nas, kuku nama. Odakle mu ideja da bi mi mogli bilo kako da se konfrontiramo sa tako jakom i moćnom silom – izustio je kroz zube u paničnom strahu srdžnt (narednik) Švarc.
- Da ga nismo nešto iznervirali, ček da vidim pres kliping – odgovori mu kolonel Olafson.
Čekala se reč umirenja nekog generala. A, oni su zasedali u sobi za krizne situacije. Na čelu stola, zabrinute face i bledog izraza lica sedeo je Jens Stoltenberg.
- Gospodo generali, moramo da se smirimo i da što pre uspostavimo kontakt sa mojim prijateljem Alekom. On će, siguran sam da relaksira ovu situaciju. Nema nam druge. Ni meni nije bilo prijatno kada sam video Odžačara u crnoj uniformi, ali hoću da verujem da se radi o izjavi za unutrašnju situaciju – hrabro preseče ledenu atmosferu u sobi za krizne situacije Jens.
Generali se složiše. Nađoše brzo Alekov broj i okrenuše ga.
- Helou, Alek iz spiking – odmah im je bilo lakše, jer im se Alek javio.
- Brate, prijatelju, ovde Jens – odgovori gensek NATO.
- Eee, brate Jense. Mir Božji, Hristos se rodi. Važno je da održavamo redovne odnose u cilju mira i stabilnosti u regionu, zar ne – ipita ga Alek.
- Ma, naravno. Nego, vaistinu onaj tvoj ministar vojni izreče nešto o odnosu sa nama – odgovori pitanjem Jens.
- Jeste, video sam. Nemoj da brineš, sve je, što bi moj Brnabić rekao – OK. Malo radimo na PR u Vojsci. Moramo da pokažemo snagu, ali ako to tamo vama smeta, spustićemo loptu. Nego da ti pošaljem dve, tri kile pečenja? Upravo skinusmo sa ražnja jedno prasence od 25 kila – nastavi Alek.
- Hvala ti prijatelju, nešto me muči gorušica, na morskim sam plodovima. Kod mene ovde zamalo da krizna soba postane panik rum. Odakle mu ideja da bi mogli da se konfrontiramo sa vama sada kada ste nabavili šest migova, doduše još ne lete, ali nikada se ne zna – reče mu Jens.
- Ništa ti ne brini. Naruči piće tamo za ljude na račun našeg Ministarstva odbrane. Reći ću mu da malo sjaše sa NATO i neka se baci na Hrvatsku, davno nije – poruči mu Alek.
Jens mu se zahvali, a i smešak olakšanja je zasijao na svim generalskim facama.
- Sve je OK – poručio je ostalom osoblju u Briselu Jans.
Osoblje ko osoblje, pobacalo šapke i kape uvis i dugotrajnim aplauzom i međusobnim zagrljajima proslavilo završetak nečega što je mirisalo na krizu.
Nenad Kulačin
Najnoviji broj
25. april 2024.
