ЗАЈЕДНИЧКЕ СЕДНИЦЕ ОПШТИНСКОГ ВЕЋА КОЦЕЉЕВА И УПРАВНИХ ОДБОРА УСТАНОВА
НЕДОСТАТАК ЛЕКАРА СПЕЦИЈАЛИСТА
На прошлонедељној четвртој заједничкој седници чланова Општинског већа и УО Дома здравља “Др Даринка Лукић” разматран је Извештај о раду за 2017. као и план за текућу годину.
Председник УО здравствене установе Драган Максимовић упознао је присутне са чињеницом да се из године у годину смањују средства која Дом здравља добија од Републичког фонда здравственог осигурања, али да је, упркос објективним потешкоћама, прошла година ипак успешно окончана.
Дугогодишњи члан већа Радивој Николић упутио је руководству ове установе примедбу због, како је рекао, недостатка лабораторијске опреме.
–Потребно је опремити лабораторију како би сви пацијенти могли да је користе а не да иду у приватне лабораторије - поручио је Николић.
Одговарајући на ове тврдње директорка Дома здравља др Верица Софранић објаснила је да није проблем у лабораторијској опреми већ у важећим прописима који захтевају да општина има одређени број становника како би имала право на ангажовање биохемичара.
–Наши лаборанти не могу да раде све анализе. Али сваког уторка и четвртка пацијенти долазе у лабораторију, узимају им се налази који се иначе не раде у Дому здравља и шаљу се у Шабац- рекла је др Софранић.
Јован Димитријевић, такође члан већа, истакао је да је правовремена дијагностика најбитнија у процесу лечења и покренуо питање рада рендген дијагностике. Међутим, и у овој области ситуација је слична јер здравствена установа може имати радиолога искључиво ако општина има 50 хиљада становника.
–Ми немамо више ни пнеумофизиолога. Својевремено сам предлагала колегама из Владимираца да пошаљемо једног лекара на специјализацију радиологије како би могао да ради и у Владимирцима и у Коцељеви, али тадашњи директор то није хтео да прихвати. Са садашњим руководством имам састанак и покушаћемо да се договоримо да то не буде само радиолог, већ да пробамо да добијемо још неку специјализацију, нпр.интерниста - поручила је директорка коцељевачког Дома здравља.
Председник већа Душан Илинчић сматра да се мале средине налазе у незавидном положају, посебно оне које имају мање од 20 хиљада становника, јер немају право да у својим здравственим установама имају одређене специјалисте, попут пнеумофизиолога који је, рекло би се, неопходан у овом крају.
–Пре него што је последњи специјалиста који је радио у Дому здравља отишао у пензију лично сам ишао у Министарство здравља и приликом разговора са државним секретаром покушао сам да укажем на то у каквом се поднебљу налазимо, да је реч о котлини у којој деца и огроман број одраслих становника општине имају великих проблема са дисајним органима, али није било позитивног одговора - рекао је председник УО Дома здравља.
Према мишљењу чланице већа Радмиле Пимић делује апсурдно чињеница да ова здравствена установа има одређене апарате на којима нема ко да ради.
–То никада није било. Углавном се раније дешавало контра од тога, да смо имали лекаре, а да нису имали чиме да раде - поручила је Пимић.
ПОВЕЋАН БРОЈ
РАЗВОДА И ЖРТАВА НАСИЉА
Приликом разматрања извештаја о раду за прошлу годину Центра за социјални рад Јован Димитријевић, члан већа је истакао да овај документ садржи обиље података неопходних за стварање потпуне слике о социјалном стању као и да забрињава велики број развода.
И за начелника Одељења за општу управу и јавне службе Радована Ранисављевића извештај је састављен од значајних показатеља из којих се, између осталог, види и укупан број корисника на активној евиденцији ове социјалне установе који је из године у годину у благом порасту.
–Забрињавајући показатељ је да је број жртава насиља у прошлој години повећан у односу на 2016. за чак 15 случајева. Значи, 41 лице је било жртва насиља у 2017. а претходне 15 мање. То је велики број и то треба да утиче на све структуре у друштву да обрате пажњу у свом раду и да се инсистира на превентивном раду - рекао је Ранисављевић.
ПОМОЋ У КУЋИ ЗА СТАРИЈЕ И ОДРАСЛЕ ОСОБЕ
Пројекат “Помоћ у кући за старије и одрасле особе” реализује се и даље на подручју коцељевачке општине и овом услугом биће обухваћено од 120-130 корисника. Вредност пројекта је око четири милиона динара од којих око 2,8 милиона обезбеђује држава преко надлежног министарства а остатак финансира локална самоуправа.
–Министарство рада и социјалне политике путем трансферних средстава даје одређена средства општинама у циљу реализовања ових пројеката. И законска је обавеза да свака општина или град има развијену најмање једну услугу социјалне заштите. Ми смо још пре десетак година препознали да су једна рањива група или популација становништва управо старачка домаћинства - рекао је начелник Одељења за општу управу и јавне службе.
Председник УО здравствене установе Драган Максимовић упознао је присутне са чињеницом да се из године у годину смањују средства која Дом здравља добија од Републичког фонда здравственог осигурања, али да је, упркос објективним потешкоћама, прошла година ипак успешно окончана.
Дугогодишњи члан већа Радивој Николић упутио је руководству ове установе примедбу због, како је рекао, недостатка лабораторијске опреме.
–Потребно је опремити лабораторију како би сви пацијенти могли да је користе а не да иду у приватне лабораторије - поручио је Николић.
Одговарајући на ове тврдње директорка Дома здравља др Верица Софранић објаснила је да није проблем у лабораторијској опреми већ у важећим прописима који захтевају да општина има одређени број становника како би имала право на ангажовање биохемичара.
–Наши лаборанти не могу да раде све анализе. Али сваког уторка и четвртка пацијенти долазе у лабораторију, узимају им се налази који се иначе не раде у Дому здравља и шаљу се у Шабац- рекла је др Софранић.
Јован Димитријевић, такође члан већа, истакао је да је правовремена дијагностика најбитнија у процесу лечења и покренуо питање рада рендген дијагностике. Међутим, и у овој области ситуација је слична јер здравствена установа може имати радиолога искључиво ако општина има 50 хиљада становника.
–Ми немамо више ни пнеумофизиолога. Својевремено сам предлагала колегама из Владимираца да пошаљемо једног лекара на специјализацију радиологије како би могао да ради и у Владимирцима и у Коцељеви, али тадашњи директор то није хтео да прихвати. Са садашњим руководством имам састанак и покушаћемо да се договоримо да то не буде само радиолог, већ да пробамо да добијемо још неку специјализацију, нпр.интерниста - поручила је директорка коцељевачког Дома здравља.
Председник већа Душан Илинчић сматра да се мале средине налазе у незавидном положају, посебно оне које имају мање од 20 хиљада становника, јер немају право да у својим здравственим установама имају одређене специјалисте, попут пнеумофизиолога који је, рекло би се, неопходан у овом крају.
–Пре него што је последњи специјалиста који је радио у Дому здравља отишао у пензију лично сам ишао у Министарство здравља и приликом разговора са државним секретаром покушао сам да укажем на то у каквом се поднебљу налазимо, да је реч о котлини у којој деца и огроман број одраслих становника општине имају великих проблема са дисајним органима, али није било позитивног одговора - рекао је председник УО Дома здравља.
Према мишљењу чланице већа Радмиле Пимић делује апсурдно чињеница да ова здравствена установа има одређене апарате на којима нема ко да ради.
–То никада није било. Углавном се раније дешавало контра од тога, да смо имали лекаре, а да нису имали чиме да раде - поручила је Пимић.
ПОВЕЋАН БРОЈ
РАЗВОДА И ЖРТАВА НАСИЉА
Приликом разматрања извештаја о раду за прошлу годину Центра за социјални рад Јован Димитријевић, члан већа је истакао да овај документ садржи обиље података неопходних за стварање потпуне слике о социјалном стању као и да забрињава велики број развода.
И за начелника Одељења за општу управу и јавне службе Радована Ранисављевића извештај је састављен од значајних показатеља из којих се, између осталог, види и укупан број корисника на активној евиденцији ове социјалне установе који је из године у годину у благом порасту.
–Забрињавајући показатељ је да је број жртава насиља у прошлој години повећан у односу на 2016. за чак 15 случајева. Значи, 41 лице је било жртва насиља у 2017. а претходне 15 мање. То је велики број и то треба да утиче на све структуре у друштву да обрате пажњу у свом раду и да се инсистира на превентивном раду - рекао је Ранисављевић.
ПОМОЋ У КУЋИ ЗА СТАРИЈЕ И ОДРАСЛЕ ОСОБЕ
Пројекат “Помоћ у кући за старије и одрасле особе” реализује се и даље на подручју коцељевачке општине и овом услугом биће обухваћено од 120-130 корисника. Вредност пројекта је око четири милиона динара од којих око 2,8 милиона обезбеђује држава преко надлежног министарства а остатак финансира локална самоуправа.
–Министарство рада и социјалне политике путем трансферних средстава даје одређена средства општинама у циљу реализовања ових пројеката. И законска је обавеза да свака општина или град има развијену најмање једну услугу социјалне заштите. Ми смо још пре десетак година препознали да су једна рањива група или популација становништва управо старачка домаћинства - рекао је начелник Одељења за општу управу и јавне службе.
В. Бошковић
Најновији број
18. април 2024.
