Импресија у портрету

Истанчана осећања живота који није штедео Мачване, Драгана Ерцеговчевић, млада сликарка из Богатића преноси на платно. Она остаје у кругу мачванске сликарске школе коју је утемељио Милић од Мачве. Поред тога што, како каже Микан Аничић из Бадовинаца, један од њених истакнутих чланова, школа није имала званично, законско утемељење, али је била препознатљива у светским размерама, јер су ти сликари просто опчињени својим крајем, својеврсним светлом, фантастиком, сном и маштом поднебља, где живе или су живели.
Туга, забринутост, терет тешког рада, али и радост живота је само делић Драганиног интересовања. Она таква осећања покушава да пренесе на платно. У тематском смислу, често су то портрети старијих људи, те се с правом може говорити о осећањима у њиховим очима. Бољи познаваоци сликарства коментаришу, доста тога од онога што је њен нешто старији колега Драган Ђуричић, рано преминули мачвански сликар, великог дара, покушавао и успевао да искаже на својим платнима. Без сумње, у једном и другом случају ради се о великој опчињености старим мајсторима импресионистичког сликарства и настојању да се обогати колорит слике.
- Из њихових очију, са лица долазе најтананија осећања која преносим на слику. Она мора бити богата колоритом и сезановски интерпретирана, каже Драгана.
Њен сликарски ген, открио је још у основној школи Драган Ђаковић, наставник ликовног. Коначно и то је послужило као одскочна даска за даље откривање великих тајни кичице.
Несумњиви дар за сликарство, потврдила је и приликом уписа школе уметничких заната у Шапцу. Била је шеста на ранг листи од 80 примљених. Добро се снашла уз несебичну помоћ разредне и других наставника на одсеку Конзерватор културних добара-позлатар.
Није попустила ни у каснијем школовању на Високој школи ликовних и примењених уметности у Београду.
- Сликање је моја велика љубав. Желела бих да постанем ликовни педагог, за шта сам и школована. Обожавам да радим портрете и иконе, а моја омиљена техника је уље на платну, каже Драгана, учесница многобројних ликовних колонија и својеврсни инструктор сликања у школици за младе таленте “Светлост”, при КОЦ Богатић.
У цртежу њен идол је Едгар Дега, а у сликању Урош Предић. Велики број њених досадашњих радова, савршено говори о високим дометима у свету сликарства, а нема сумње да заслужује много више, бар у педагошком раду који је основна сфера њеног школског интересовања.