Нова правила за декларисање хране
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и НАЛЕД представили Водич за употребу Правилника о декларисању, означавању и рекламирању хране који почиње да се примењује од 15. јуна
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и НАЛЕД-ов Савез за храну и пољопривреду представили су у уторак, у Палати Србија, Водич за декларисање хране, као подршку привреди у примени Правилника који ће за потрошаче од средине овог месеца значити већу сигурност јер обезбеђује прецизније означавање састава и квалитета хране коју купују у продавницама.
Водич је креиран у форми питања и одговора, а највећи део посвећен је нутритивној декларацији – енергетској вредности и количини масти, угљених хидрата, шећера, протеина и соли. Количину ових састојака произвођачи ће морати да дају на 100 г или 100 мл производа. Све ове информације морају бити на истој страни амбалаже, односно у једном видном пољу потрошача.
Састојци хране морају бити наведени на амбалажи, а ако се догоди да су део намирнице и сложени састојци (нпр. мајонез, хлеб или бисквит), тада и њихови делови морају бити посебно означени тако да ће се подаци о мастима, шећеру или соли више пута понављати у зависности где су све присутни. Количина састојка такође ће бити обавезан елемент тако да ће потрошачи знати колико тачно јагоде има у јогурту са јагодом, рибе у рибљим штапићима, али и колико има купине у соку који на амбалажи има слику тог воћа.
Водич је посвећен и означавању алергена у храни, имајући у виду да је декларисање њиховог присуства у храни обавезно. Остављена је слобода на који начин ће се нагласити да ли производ садржи житарице, млеко, језграсто воће, јаја или друге алергене са дефинисане листе, али то морају да ураде (бојом, стилом, врстом слова). Прописана количина глутена испод које производ може да носи навод „без глутена“ је 20 мг/кг.
Као што ни ЕУ није уредила ту област, ни у Србији није прецизно дефинисана употреба маркетиншких термина попут „свеже“, „природно“, „чисто“, „традиционално“. Водич препоручује да произвођачи воде рачуна да њихова употреба не доведе потрошаче у заблуду. Исто важи и за употребу термина „посно“ јер не постоји национални стандард шта се под тим терминома подразумева, али потрошачи већ имају развијену перцепцију о каквој је храни реч. Слично је и за термин „домаће“ где се очекује да произвођачи користе природне састојке, као и да је храна, произведена од сировина домаћег порекла.
Водич је креиран у форми питања и одговора, а највећи део посвећен је нутритивној декларацији – енергетској вредности и количини масти, угљених хидрата, шећера, протеина и соли. Количину ових састојака произвођачи ће морати да дају на 100 г или 100 мл производа. Све ове информације морају бити на истој страни амбалаже, односно у једном видном пољу потрошача.
Састојци хране морају бити наведени на амбалажи, а ако се догоди да су део намирнице и сложени састојци (нпр. мајонез, хлеб или бисквит), тада и њихови делови морају бити посебно означени тако да ће се подаци о мастима, шећеру или соли више пута понављати у зависности где су све присутни. Количина састојка такође ће бити обавезан елемент тако да ће потрошачи знати колико тачно јагоде има у јогурту са јагодом, рибе у рибљим штапићима, али и колико има купине у соку који на амбалажи има слику тог воћа.
Водич је посвећен и означавању алергена у храни, имајући у виду да је декларисање њиховог присуства у храни обавезно. Остављена је слобода на који начин ће се нагласити да ли производ садржи житарице, млеко, језграсто воће, јаја или друге алергене са дефинисане листе, али то морају да ураде (бојом, стилом, врстом слова). Прописана количина глутена испод које производ може да носи навод „без глутена“ је 20 мг/кг.
Као што ни ЕУ није уредила ту област, ни у Србији није прецизно дефинисана употреба маркетиншких термина попут „свеже“, „природно“, „чисто“, „традиционално“. Водич препоручује да произвођачи воде рачуна да њихова употреба не доведе потрошаче у заблуду. Исто важи и за употребу термина „посно“ јер не постоји национални стандард шта се под тим терминома подразумева, али потрошачи већ имају развијену перцепцију о каквој је храни реч. Слично је и за термин „домаће“ где се очекује да произвођачи користе природне састојке, као и да је храна, произведена од сировина домаћег порекла.
Најновији број
25. април 2024.
