Девети Церски марш
Хвала деди на победи
Након сто четири године од завршетка битке на Церу и прве велике савезничке победа у Првом светском рату, сећање на учеснике и даље чувају не само потомци него и ентузијасти који већ девет година за редом крећу у шетњу посвећену онима који су животе дали за слободу. У част и славу церским јунацима и ове године преко 2.000 учесника из Шапца, Србије и иностранства кренуло је са Трга шабачких жртава на Преображење господње и прешло пут дуг 38 километара. Упркос високој температури издржали су ходочашће и стигли до спомен-комплекса у Текеришу, где су се на симболичан начин поклонили јунацима Великог рата.
Праве вредности
Организатори су више него задовољни овогодишњим маршем. Како наводи директор Туристичке организације града Шапца, Срђан Митрашиновић бројност учесника је најбољи показатељ да Удружење грађана “Церски марш” ради праву ствар, јер је одзив из године у годину све већи. Посебно их радује ангажовање младих људи који желе да учествују и својом шетњом одају почаст својим прецима.
- Сваке године долази све већи број људи и то је јасан показатељ да увек има младих људи који цене оне истинске вредности, као што су храброст, поштење и заједништво. То су заправо оне вредности које су нам извојевале победу и оставиле у аманет слободу. Темељ на којем треба да стојимо и прави пут којим треба да идемо у будућност. Верујем да ова манифестација баштини управо те праве вредности и наравно да нам је драго да из године у годину има све већи број. Колона је била дуга и учесници су имали прилику да током шетње виде лепу природу Поцерине и да се упознају са самом планином, да чују о богатом историјском наслеђу. Сигуран сам да ће велики број фотографија које су настале током марша бити најбоља позивница да дођу у наш крај и уживају у свему ономе што планина Цер нуди током целе године - истакао је Срђан Митрашиновић, директор Туристичке организације града Шапца и додао да је марш протекао без инциндената што је показатељ да када верујемо у праву ствар можемо да поштујемо друге, а посебно оне који су се борили да данас живимо у миру.
Дух
заједниШтва
Према подацима број учесника марша био је између 2.300 и 2.500 људи, што потврђује да је ово био најмасовнији скуп до сада. Божидар Катић, председник Удружења грађана „Церски марш„ истиче да је поносан на учеснике, они који су помогли у организацији и бројне волонтере и да је суштина марша дух заједништва који треба чувати.
- Заиста смо показали да се уз љубав, рад, труд и уз једну озбиљну организацију може направити заиста велика ствар. Оно што је обележило овај марш је да смо имали највећи број људи до сада и да су временски услови били најтежи до сада. Дух заједништва о ком причамо сваке године, сада се показао на прави начин. Показали смо оне особине које су имали наши прецима, а њима смо и дошли да одамо пошту. Упорност, храброст и заједништво које нама као народу највише недостаје. Церски марш није само ходочашће и пешачење, јесте прича о једном времену и људима чији смо ми потомци. Повећање броја људи који учествује показује да национална свест, не у смислу национализма какав имамо данас на Балкану. Церски марш је љубав према својој отаџбини и да знамо ко смо шта смо, одакле смо и самим тим где даље треба да идемо. Верујем да оног момента када ми као народ схватимо да то јесте суштина која ће нас окупити и следеће године - рекао је Катић.
Након успешно завршеног ИЏ церског марша организатори планирају јубиларни десети који би требао да укаже не само на славну историју, него и велико страдање становништва овог краја.
- Ми када се сетимо Великог рата кажемо да су то славна времена, а заправо су страшна. И тешка. Можда и најтежа за наш народ. Оно што хоћемо да покажемо је да у свима нама постоји ген који је спасао њих у тим временима која су била много тежа, него данас. И верујем да ако га пробудимо на прави начин, а ово јесте један од начина мислим да имамо будућност. Доминантан је осећај да ова земља има будућност - рекао је Катић.
Колону је пратила полиција, кола Хитне помоћи и цистерна са водом. Учесницима су као и претходних година били су обезбеђени превоз, храна у повратку са планине, али и као подршка онима који одустану од пешачења. Наступом хора Св. Тројице са Летњиковца, Омладинског позоришта „Вожд“ Мишар, доделом „Церских споменица“, демонстрацијом вештина мачевања и стреличарства и такмичењем у кувању војничког пасуља завршен је програм марша.
Девети Церски марш под слоганом “Хвала деди на победи” био је посвећен Петру И Карађорђевићу - Ослободиоцу.
Чувар традиције
На челу колоне од 2014. године у униформи каквој је носио и негов прадеда налази се Драган Митровић. Војничка издржљивост и жеља да ода почаст својим прецима сваког августа води га пут Цера. Ове године Драган је са собом носио и посебан дар, “Текеришки пешкир”, симбол страдања, али и наде.
- Први пут сам за стогодишњицу битке обукао униформу и хтео сам да видим како је било мом прадеди и чукундеди који је учествовао у Априлском рату. Ово је један од начина да им одам пошту. Реакције људи биле су такве да сам желео редовно да је носим. Увек када учествујем на маршу размишљам о томе како је било мом деди, прадеди и људима са Кошара који су такође дошли на овогодишњи марш. Када све то видим није ми ни тешко и имам снаге да издржим. Буде тешко на неким деоницама, али после неког времена се навикнеш на све и не размишљаш много. Када је добро друштво и тако велики број људи овде, тада је све лакше. Уз циљ који имаш ништа није проблем, а носити „Текеришки пешкир“ је посебна част - каже Драган.
Снага, упорност
и ЧелиЧна воља
- Стигао сам бициклом до Цера, нисам пешачио. На овај начин могао сам да видим учеснике и другачије доживим марш. Са једне стране било ми је супер када сам видео колико људи се скупило овде и на овај дан са заставама Србије. Мислим да је ово добра ствар да људи издвоје мало времена да посете споменик, сазнају нешто о својој историји - рекао је Марко Јовановић.
- Није лако препешачити тако велику километражу у оваквим временским условима, али сам успела и поносна сам на себе. Осам пута сам учествовала на маршу и планирам следеће године да се прикључим. Посебан је осећај када стигнемо до циља, али ни тада није крај. Увек помажем као волонтер - рекла је Душица Сибинчић.
- Први пут сам учествовала на маршу ове године и могу да кажем да је било сјајно. Организација и подршка коју смо имали током пута од стране других учесника. Ишла сам са друштвом које није из Шапца. Свима нам је била жеља да једном учествујемо и ове године смо то остварили. Није било тешко, иако се нисмо посебно припремали- истиче Александра Симић.
- Мотив је да тестирам себе и видим могу ли да издржим, што су наши преци пре толико година успели са пуном ратном опремом да пређу тако дуг пут и да победе. Због тога треба и ми да учествујемо и одамо им почаст - рекла је Ивана Новаковић.
Шетња за све
генерације
У првом реду, на челу колоне налазе се деца, њих шест, седам. У средини три сестре и брат .
- Ово је, некима други, а нама трећи марш на који идемо, кажу Дуња и Теодора старе 11, односно 10 година.
-Увек стигнемо до Јевремовца - каже деветогодишња Јана.
-Ове године ћемо да пробамо да стигнемо до Варне, а можда чак и даље, додаје њихов брат осмогодишњи Вељко.
Видели смо их на уласку колоне у Текериш. Ипак су стигли даље.
Мотористи Чувари традиције
Другу годину српски огранак Мото клуба “Ноћни вукови” одлази на Цер. Верују да ће ово сада постати традиција.
Они су прво у суботу у кампу у Јеленчи организовали мото журку на којој су улаз и храна били бесплатни, а увече је био рок концерт. На скупу је било око 300 мотора, стотинак “Ноћних вукова” и остали из братских клубова.
Следећег дана, у недељу, положили су венац на споменик мишарским јунацима, а потом је кроз град око 100 мотора кренуло на Цер. Договор са организаторима марша био је да се моторима блокира прилаз Церу како аутомобили не би могли да пролазе. “Ноћни вукови” су то и урадили, а затим сачекали да стигне и колона пешака Церског марша да би се заједно попели до споменика.
-Наш клуб је заснован на православљу и живимо у скаладу са тим вредностима. Никога не спутавамо у њиховим уверењима, али чувамо своја. Обилазимо манастире и често имамо хуманитарне акције. Наши чланови не могу бити наркомани, педофили, криминалци. Церска битка је светла тачка наше историје и боримо се да очувамо традицију, кажу из МК “Ноћни вукови”.
Подршка је добијена и из централе клуба из Москве.
Праве вредности
Организатори су више него задовољни овогодишњим маршем. Како наводи директор Туристичке организације града Шапца, Срђан Митрашиновић бројност учесника је најбољи показатељ да Удружење грађана “Церски марш” ради праву ствар, јер је одзив из године у годину све већи. Посебно их радује ангажовање младих људи који желе да учествују и својом шетњом одају почаст својим прецима.
- Сваке године долази све већи број људи и то је јасан показатељ да увек има младих људи који цене оне истинске вредности, као што су храброст, поштење и заједништво. То су заправо оне вредности које су нам извојевале победу и оставиле у аманет слободу. Темељ на којем треба да стојимо и прави пут којим треба да идемо у будућност. Верујем да ова манифестација баштини управо те праве вредности и наравно да нам је драго да из године у годину има све већи број. Колона је била дуга и учесници су имали прилику да током шетње виде лепу природу Поцерине и да се упознају са самом планином, да чују о богатом историјском наслеђу. Сигуран сам да ће велики број фотографија које су настале током марша бити најбоља позивница да дођу у наш крај и уживају у свему ономе што планина Цер нуди током целе године - истакао је Срђан Митрашиновић, директор Туристичке организације града Шапца и додао да је марш протекао без инциндената што је показатељ да када верујемо у праву ствар можемо да поштујемо друге, а посебно оне који су се борили да данас живимо у миру.
Дух
заједниШтва
Према подацима број учесника марша био је између 2.300 и 2.500 људи, што потврђује да је ово био најмасовнији скуп до сада. Божидар Катић, председник Удружења грађана „Церски марш„ истиче да је поносан на учеснике, они који су помогли у организацији и бројне волонтере и да је суштина марша дух заједништва који треба чувати.
- Заиста смо показали да се уз љубав, рад, труд и уз једну озбиљну организацију може направити заиста велика ствар. Оно што је обележило овај марш је да смо имали највећи број људи до сада и да су временски услови били најтежи до сада. Дух заједништва о ком причамо сваке године, сада се показао на прави начин. Показали смо оне особине које су имали наши прецима, а њима смо и дошли да одамо пошту. Упорност, храброст и заједништво које нама као народу највише недостаје. Церски марш није само ходочашће и пешачење, јесте прича о једном времену и људима чији смо ми потомци. Повећање броја људи који учествује показује да национална свест, не у смислу национализма какав имамо данас на Балкану. Церски марш је љубав према својој отаџбини и да знамо ко смо шта смо, одакле смо и самим тим где даље треба да идемо. Верујем да оног момента када ми као народ схватимо да то јесте суштина која ће нас окупити и следеће године - рекао је Катић.
Након успешно завршеног ИЏ церског марша организатори планирају јубиларни десети који би требао да укаже не само на славну историју, него и велико страдање становништва овог краја.
- Ми када се сетимо Великог рата кажемо да су то славна времена, а заправо су страшна. И тешка. Можда и најтежа за наш народ. Оно што хоћемо да покажемо је да у свима нама постоји ген који је спасао њих у тим временима која су била много тежа, него данас. И верујем да ако га пробудимо на прави начин, а ово јесте један од начина мислим да имамо будућност. Доминантан је осећај да ова земља има будућност - рекао је Катић.
Колону је пратила полиција, кола Хитне помоћи и цистерна са водом. Учесницима су као и претходних година били су обезбеђени превоз, храна у повратку са планине, али и као подршка онима који одустану од пешачења. Наступом хора Св. Тројице са Летњиковца, Омладинског позоришта „Вожд“ Мишар, доделом „Церских споменица“, демонстрацијом вештина мачевања и стреличарства и такмичењем у кувању војничког пасуља завршен је програм марша.
Девети Церски марш под слоганом “Хвала деди на победи” био је посвећен Петру И Карађорђевићу - Ослободиоцу.
Чувар традиције
На челу колоне од 2014. године у униформи каквој је носио и негов прадеда налази се Драган Митровић. Војничка издржљивост и жеља да ода почаст својим прецима сваког августа води га пут Цера. Ове године Драган је са собом носио и посебан дар, “Текеришки пешкир”, симбол страдања, али и наде.
- Први пут сам за стогодишњицу битке обукао униформу и хтео сам да видим како је било мом прадеди и чукундеди који је учествовао у Априлском рату. Ово је један од начина да им одам пошту. Реакције људи биле су такве да сам желео редовно да је носим. Увек када учествујем на маршу размишљам о томе како је било мом деди, прадеди и људима са Кошара који су такође дошли на овогодишњи марш. Када све то видим није ми ни тешко и имам снаге да издржим. Буде тешко на неким деоницама, али после неког времена се навикнеш на све и не размишљаш много. Када је добро друштво и тако велики број људи овде, тада је све лакше. Уз циљ који имаш ништа није проблем, а носити „Текеришки пешкир“ је посебна част - каже Драган.
Снага, упорност
и ЧелиЧна воља
- Стигао сам бициклом до Цера, нисам пешачио. На овај начин могао сам да видим учеснике и другачије доживим марш. Са једне стране било ми је супер када сам видео колико људи се скупило овде и на овај дан са заставама Србије. Мислим да је ово добра ствар да људи издвоје мало времена да посете споменик, сазнају нешто о својој историји - рекао је Марко Јовановић.
- Није лако препешачити тако велику километражу у оваквим временским условима, али сам успела и поносна сам на себе. Осам пута сам учествовала на маршу и планирам следеће године да се прикључим. Посебан је осећај када стигнемо до циља, али ни тада није крај. Увек помажем као волонтер - рекла је Душица Сибинчић.
- Први пут сам учествовала на маршу ове године и могу да кажем да је било сјајно. Организација и подршка коју смо имали током пута од стране других учесника. Ишла сам са друштвом које није из Шапца. Свима нам је била жеља да једном учествујемо и ове године смо то остварили. Није било тешко, иако се нисмо посебно припремали- истиче Александра Симић.
- Мотив је да тестирам себе и видим могу ли да издржим, што су наши преци пре толико година успели са пуном ратном опремом да пређу тако дуг пут и да победе. Због тога треба и ми да учествујемо и одамо им почаст - рекла је Ивана Новаковић.
Шетња за све
генерације
У првом реду, на челу колоне налазе се деца, њих шест, седам. У средини три сестре и брат .
- Ово је, некима други, а нама трећи марш на који идемо, кажу Дуња и Теодора старе 11, односно 10 година.
-Увек стигнемо до Јевремовца - каже деветогодишња Јана.
-Ове године ћемо да пробамо да стигнемо до Варне, а можда чак и даље, додаје њихов брат осмогодишњи Вељко.
Видели смо их на уласку колоне у Текериш. Ипак су стигли даље.
Другу годину српски огранак Мото клуба “Ноћни вукови” одлази на Цер. Верују да ће ово сада постати традиција.
Они су прво у суботу у кампу у Јеленчи организовали мото журку на којој су улаз и храна били бесплатни, а увече је био рок концерт. На скупу је било око 300 мотора, стотинак “Ноћних вукова” и остали из братских клубова.
Следећег дана, у недељу, положили су венац на споменик мишарским јунацима, а потом је кроз град око 100 мотора кренуло на Цер. Договор са организаторима марша био је да се моторима блокира прилаз Церу како аутомобили не би могли да пролазе. “Ноћни вукови” су то и урадили, а затим сачекали да стигне и колона пешака Церског марша да би се заједно попели до споменика.
-Наш клуб је заснован на православљу и живимо у скаладу са тим вредностима. Никога не спутавамо у њиховим уверењима, али чувамо своја. Обилазимо манастире и често имамо хуманитарне акције. Наши чланови не могу бити наркомани, педофили, криминалци. Церска битка је светла тачка наше историје и боримо се да очувамо традицију, кажу из МК “Ноћни вукови”.
Подршка је добијена и из централе клуба из Москве.
М. Ж.
Најновији број
25. април 2024.
