ШАБАЧКЕ ПРИЧЕ - БРАНКО СТАНИЋ
ЧУВАР БАШТИНЕ
О Шапцу и Шапчанима, његовим улицама и институцијама, прошлости и садашњости, кафанама и боемима, корзоу и игранкама, Дудари и Сави, фудбалу и рукомету... причају људи који су део своје душе уградили у мозаик калдрме ове вароши (9)
За Бранка Станића важи да је чувар посавотамнавске али и баштине читавог овог краја. Иако по стручном опредељењу инжењер машинства бележењем историјских и осталих чињеница које су и сада драгоценост, а тек ће у будућности бити од већег значаја, почео је давно да их овековечава у корицама књига, што штампаних што припремљених да се нађу на полицама историје.
- Некада сам читао шта су други људи писали и користио њихова сећање за разне радове, а ево сад сам доживео да ја враћам своја сећања. То вероватно иде и са годинама и са искуством, јер искуство не може без година а ни године без искуства. По занимању сам практично машинац, инжењер, а бавим се нечим што нема везе са мојом струком. Бавим се прошлошћу, па сам и забележио „Пре две хиљаде година човек је знао да је земља округла, да би до тог сазнања поново дошао у петнаестом веку“ ““ каже Бранко Станић, уз напомену „да они који не памте су осуђени да изнова дођу до истих сазнања“.
Тек у овим годинама је свестан да се писањем почео бавити пре више деценија а интензивније тек пре петнаестак година када је бележио приче свог оца а касније и других људи. Тада није веровао да ће га приче ондашњих старих људи толико опчинити да ће то почети да бележи а не само да памти, јер мисли да памћење нестаје после неког времена, није трајно, бледи до потпуног заборава. Мисли да се то не дешава само појединцима већ и целом народу, па се после неког времена чини да ништа није ни било, нити је то битно некада постојало.
- Некада сам читао шта су други људи писали и користио њихова сећање за разне радове, а ево сад сам доживео да ја враћам своја сећања. То вероватно иде и са годинама и са искуством, јер искуство не може без година а ни године без искуства. По занимању сам практично машинац, инжењер, а бавим се нечим што нема везе са мојом струком. Бавим се прошлошћу, па сам и забележио „Пре две хиљаде година човек је знао да је земља округла, да би до тог сазнања поново дошао у петнаестом веку“ ““ каже Бранко Станић, уз напомену „да они који не памте су осуђени да изнова дођу до истих сазнања“.
Тек у овим годинама је свестан да се писањем почео бавити пре више деценија а интензивније тек пре петнаестак година када је бележио приче свог оца а касније и других људи. Тада није веровао да ће га приче ондашњих старих људи толико опчинити да ће то почети да бележи а не само да памти, јер мисли да памћење нестаје после неког времена, није трајно, бледи до потпуног заборава. Мисли да се то не дешава само појединцима већ и целом народу, па се после неког времена чини да ништа није ни било, нити је то битно некада постојало.
Најновији број
25. април 2024.
