ŠABAČKE PRIČE - BRANKO STANIĆ
ČUVAR BAŠTINE
O Šapcu i Šapčanima, njegovim ulicama i institucijama, prošlosti i sadašnjosti, kafanama i boemima, korzou i igrankama, Dudari i Savi, fudbalu i rukometu... pričaju ljudi koji su deo svoje duše ugradili u mozaik kaldrme ove varoši (9)
Za Branka Stanića važi da je čuvar posavotamnavske ali i baštine čitavog ovog kraja. Iako po stručnom opredeljenju inženjer mašinstva beleženjem istorijskih i ostalih činjenica koje su i sada dragocenost, a tek će u budućnosti biti od većeg značaja, počeo je davno da ih ovekovečava u koricama knjiga, što štampanih što pripremljenih da se nađu na policama istorije.
- Nekada sam čitao šta su drugi ljudi pisali i koristio njihova sećanje za razne radove, a evo sad sam doživeo da ja vraćam svoja sećanja. To verovatno ide i sa godinama i sa iskustvom, jer iskustvo ne može bez godina a ni godine bez iskustva. Po zanimanju sam praktično mašinac, inženjer, a bavim se nečim što nema veze sa mojom strukom. Bavim se prošlošću, pa sam i zabeležio „Pre dve hiljade godina čovek je znao da je zemlja okrugla, da bi do tog saznanja ponovo došao u petnaestom veku“ ““ kaže Branko Stanić, uz napomenu „da oni koji ne pamte su osuđeni da iznova dođu do istih saznanja“.
Tek u ovim godinama je svestan da se pisanjem počeo baviti pre više decenija a intenzivnije tek pre petnaestak godina kada je beležio priče svog oca a kasnije i drugih ljudi. Tada nije verovao da će ga priče ondašnjih starih ljudi toliko opčiniti da će to početi da beleži a ne samo da pamti, jer misli da pamćenje nestaje posle nekog vremena, nije trajno, bledi do potpunog zaborava. Misli da se to ne dešava samo pojedincima već i celom narodu, pa se posle nekog vremena čini da ništa nije ni bilo, niti je to bitno nekada postojalo.
- Nekada sam čitao šta su drugi ljudi pisali i koristio njihova sećanje za razne radove, a evo sad sam doživeo da ja vraćam svoja sećanja. To verovatno ide i sa godinama i sa iskustvom, jer iskustvo ne može bez godina a ni godine bez iskustva. Po zanimanju sam praktično mašinac, inženjer, a bavim se nečim što nema veze sa mojom strukom. Bavim se prošlošću, pa sam i zabeležio „Pre dve hiljade godina čovek je znao da je zemlja okrugla, da bi do tog saznanja ponovo došao u petnaestom veku“ ““ kaže Branko Stanić, uz napomenu „da oni koji ne pamte su osuđeni da iznova dođu do istih saznanja“.
Tek u ovim godinama je svestan da se pisanjem počeo baviti pre više decenija a intenzivnije tek pre petnaestak godina kada je beležio priče svog oca a kasnije i drugih ljudi. Tada nije verovao da će ga priče ondašnjih starih ljudi toliko opčiniti da će to početi da beleži a ne samo da pamti, jer misli da pamćenje nestaje posle nekog vremena, nije trajno, bledi do potpunog zaborava. Misli da se to ne dešava samo pojedincima već i celom narodu, pa se posle nekog vremena čini da ništa nije ni bilo, niti je to bitno nekada postojalo.
Najnoviji broj
25. april 2024.
