Пут ка равноправности

Центар за самостални живот особа са инвалидитетом Србије, у партнерству са Удружењем параплегичара мачванског округа и Међуопштинском организацијом слепих Шапца започео је пројекат под називом “ Промоција филозофије самосталног живота и пуног грађанског учешћа особа са инвалидитетом”, којим ће се се пилотирати услуга персоналне асистенције у Шапцу.
Тим поводом одржана је конференција за штампу, протекле седмице у Градској управи, а Град Шабац је кроз своја стратешка документа препознао значај ове услуге и кроз пројекат се активно укључио у подршку својим грађанима са инвалидитетом.
Асистенти за пет особа са инвалидитетом
Пројектом ће се обезбедити подршка самосталном животу за пет особа, односно биће ангажовано пет персоналних асистената.
Центар за самостални живот особа са инвалидитетом Србије већ шест година има лиценцу за пружање ове услуге, а будући да сарађује са Удружењима особа са инвалидитетом широм Србије, позван је од стране Удружење параплегичара Шабац да конкурише на овај пројекат и помогне да се заједничком акцијом анимира град Шабац, у наредном периоду
– Захвални смо Удржењу параплегичара и Удружењу слепих, који су нас контактирали као организацију која има лиценцу за пружање ове услуге, као о Општини Шабац која се укључила кроз своја стратешка документа и препознала значај услуге особа са инвалидитетом која ће омогућити самосталнији и квалитетнији живот. Пројекат тек почиње и трајаће девет месеци. – истакла је Мимица Живадиновић, координатор програма.
Укључење у заједницу
Један од предуслова за самостални живот особа са инвалидитетом јесте постојање персоналне асистенције. Она подразумева омогућавање особама са тешким инвалидитетом да постану потпуно равноправни грађани и да несметано функционишу као и свака друга особа која нема инвалидитет. Персонални асистент може бити особа која жели да помогне кориснику услуга при различитим активностима, у транспорту, одласку у град, на путовање, да асистира при комуникацији или у обављању послова у домаћинству.
Славиша Савић, секретар Удружења паралегичара Шабац рекао је да очекује од реализације пројекта добре резултате.
-Као особа са инвалидитетом и као партнер на пројекту, очекујем да ће од овог пројекта као главни производ бити повећан број особа са инвалидитетом које се активно укључују у заједницу и дати свој пуни допринос. Сама услуга социјалне заштите у виду персоналне асистенције је изузетно битна за особе са тежим степеном инвалидности и она омогућава тим особама потпуно укључење у заједницу – истакао је Славиша Савић.
Пројекат финансира Европска унија, а спрооди Програм Уједињених нација за развој у оквиру Регионалног програма локалне демократије на Западном Балкану.
Акцијама до прихватања
Удружење параплегиара Шабац чини 55 активних чланова, а Удружење слепих Шабац око 200.
- Ради се о лицима која су укључена у разне активности, али не треба заборавити чињеницу да постоји велики број особа са инвалидитетом које као такве нису нигде регистроване. Неки људи просто не желе да се укључе у удружења као што су наша из разних разлога. Или нису прихватили своје стање или су се повукли. Акцијама које спроводимо покушавамо да допринесемо томе да се што већи број њих укључи у наше програме и да им се самим тим живот знатно олакша и буде испуњенији – истакао је Савић и додао да највећи број особа са инвалидитетом , тачније 10 одсто, чине људи са менталним сметњама.

Укључи с(в)е
Кроз посебно развијен програм едукације и стварања сопственог пута тренера, особа са инвалидитетом, Центар је самостално и у сарадњи са другим организацијама, одржао преко 1.000 семинара и радионица у региону Балкана и у преко 50 градова Србије, ширећи знања за подизање свести о приступима инвалидности. Акредитовао је програм за обуку персоналних асистената, који је већ реализован у 14 градова Србије, а преко 200 особа добило је званичне сертификате за обављање послова ПА надлежног Министарства.

Од пасивних примаоца туђе бриге
до равноправних грађана
“Центар за самостални живот особа са инвалидитетом Србије, основан је 1996.године, а својим радом значајно је допринео прихватању социјалног приступа инвалидности и промене односа према особама са инвалидитетом у Србији, које се све мање посматрају као пасивни примаоци туђе бриге и милостиње, а све више се сматрају активним, равноправним грађанима којиа друштво мора осигурати једнаке могућности за пуно учешће у свим сферама дрзштвеног и политичког живота.”