Век од стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
Историја југословенске утопије
Плејада интелектуалаца неподељено је била за стварање Југославије. Било је потребно дефинисати српске националне интересе у оквиру Југославије. Срби исконску тежњу за ослобођењем пренели на заједничку државу. Краљевина СХС чинилац „санитарног кордона“. Стваране су инстант, октроисане нације, без јаке унутрашње кохезије
Првог децембра 1918. године формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Стогодишњица стварања Југославије је добар повод да се сагледа једини модерни интеграциони пројекат који је обухватио читав српски народ и који је доживео крах, односно прилика да се ово политичко и историјско искуство анализира.
Краљевина Србија је у стварање Југославије уложила све своје капацитете: државност, војску и идеје. На убеђење старих политичара надовезао се ентузијазам нове елите европских ђака, уверених у прикључивање Србије кругу најпросперитетнијих држава након завршетка Првог светског рата. Дефиниција југословенског програма заснивала се на тези о етнички јединственом јужнословенском народу.
- Читава плејада интелектуалаца, готово неподељено је била за стварање Југославије. Тадашњи интелектуалци као што су Јован Цвијић и Јован Скерлић, веровали су у стварање нове државе. Сматрали су да без обзира на разлике између Срба, Хрвата и Словенаца, три племена једног народа, довољно је да постоји једна унитарна држава која има свој културни, идентитетски програм и ти народи ће постати један. Искуство и идеја коју су наши политичари баштинили није била оригинална, она је била последица француског утицаја, јер су припадали француској политичкој школи и веровали да држава заиста има снагу да обликује нацију. Нису веровали да Југославија као држава неће опстати. Са друге стране постојао је и политички страх за опстанак Србије. Никола Пашић је видео број бајонета који би могао да се бори у рату и било је потребно да ојача државу како би се супротставила неком будућем, потенцијалном непријатељу. Знамо колико војника је Србија изгубила у првом светском рату. Морамо разумети претке и њихове идеје, како не бисмо понављали исте ситуације - рекао је Никола Маринковић, извршни уредник књиге „Историја једне утопије: 100 година од оснивања Југославије“ која је недавно представљена у дворани „Винавер“ у Анексу Библиотеке шабачке.
Геополитички положај Краљевине СХС, касније Југославије, споља су одређивали интереси великих сила. Изнутра, пресудни су били српско-хрватски односи. Искуство из Аустроугарске чинило је хрватску политику флексибилном. Истовремено, српска политика и даље је била руковођена еманципаторским и ослободилачким заносом. Сваки од народа који је ушао у нову државу имао је другачије интересе. Срби су сматрали да ће у Југославији остварити своје национално уједињење, Хрвати и Словенци су кроз Југославију сачували територије и изградили пут ка независности. Да ли је заиста постојало искрено југословенство? Да ли је могуће након века од стварања државе, трезвено сагледати југословенски пројекат?
- За период краљевине кључно је познавање и разумевање српско-немачких, односно српско-хрватских односа. Пре свега било је потребно дефинисати српске националне интересе у оквиру Југославије. Историчари нам не могу дати јасан одговор на питање да ли је држава морала бити створена. Мислим да то није кључно питање на које треба тражити одговор. Вреди да се запитамо због чега је српски народ ушао у политички експеримент потпуно, без резерве и остатка, без историјског искуства. Слободан Јовановић наводи да су Срби своју исконску тежњу за ослобођењем пренели на Југославију. У културном и идентитетском смислу нисмо били спремни на тај корак. Српски народ 1918. године није имао културни образац и идеју - објашњава Маринковић.
Процес изградње модерног културног идентитета, додаје Маринковић, никада није завршен.
- Нисмо створили нешто са чиме бисмо се недвосмислено идентификовали. Процес је требало да створи Југословене, али то није учињено ни у „српским земљама“ и тако смо изгубили и рубна подручја која смо, са мање или више права, сматрали за своја. Југославија је била сјајна идеја, логична, али није рачунала на нешто што и данас немамо, тај културни идентитет. Срби су након распада изашли као народ чији се етнички и културни простор смањио, а сећање на државу базира на потрошачкој, популарној култури.
Окончањем Првог светског рата политичка карта Европе фундаментално је промењена. Свет који је столећима почивао на карактеристичним поделама моћи сада се мења. Нови политички односи, идеологије и државни пројекти настали на рушевинама несталих царстава чиниће темеље онога што и данас називамо „новим светским поретком“.
- Југославија се може посматрати из различитих аспеката. Када нека држава настаје, траје и нестаје то је геополитички процес. Без тог приступа није могуће добити праву и комплетну слику. Унутрашњи односи, зашто је „одржавана“ у животу када је било јасно да то није могуће. Шта се десило са југословенским пост простором. Када погледамо 1914. годину и интересе Немачке, буде јасније. Све од Балтичког, Северног мора до Персијског залива била је сфера интересовања Немачке и њених савезника. Као релативно млада држава желела је да има удела у подели света на колоније, иако је касно ушла у тај процес. Французи и Британци на то нису гледали благонаклоно. Србија је била препрека на „Империјалном путу“ и увек означена као проруска држава.
Први светски рат доноси велике промене на геополитичкој мапи света које кроје силе победнице. Немачка не може да утиче на расподелу, Русија је заузета унутрашњим проблемима. Остају Америка, Велика Британија и Француска као поморске силе. Желе да делују превентивно на Немачку. Након консолидације на сцену се враћа Совјетска Русија, која доминира Азијом - навео је проф. др Миломир Степић, научни саветник на Институту за политичке студије
-Успостављен је тзв. „санитарни кордон“ како би се супротставиле ширењу комунистичке идеологија. Додатни циљ било је спречавање немачког продора на Исток, руског продора на Запад преко Балкана и слабљење осовине Берлин-Москва. Важан чинилац тог плана била је Краљевина СХС. Без обзира на ратну победу Србије, стварање државе није могуће уколико се велике силе не сложе. Краљевина је формирана као унитарна држава. Срби су ушли без јасних граница. Изгубили смо државност током тог процеса. У почетку је било јасно да таква држава не може трајати. Власт је покушала да предупреди потенцијалне међунационалне тензије одлукама које нису имале адекватну потпору. Пример су вештачки створене бановине са задатком да пацификују нарасле националне тензије, због чега ниједна није добила име по националном обележју. Стваране су инстант, октроисане нације, без јаке унутрашње кохезије. Крајем Другог светског рата већ је био известан сукоб Америке и Русије. Рат Југославија завршава као просовјетска држава, а 1948. године прави заокрет ка Западу и игра важну улогу у одбрани од СССР-а.
Без обзира на позитиван или негативан однос према Југославији данас, заједничка држава је комплексан феномен који захтева анализу из више научних аспеката и не може бити базиран на сазнањима само једне науке.
У капиталном издавачком пројекту “Историја једне утопије” преко 40 аутора обрађује низ битних тема. Од тога како је настала југословенска идеја до тога како су велике силе утицале на стварање и распад Југославије. Питање југословенског идентитета се провлачи као један од главних чинилаца (не)успеха и опстанка државе. У књизи се налазе кључни текстови српских интелектуалаца који су уочи “Првог светског рата”, уобличавали југословенску идеју, као и темељни радови аутора који закључују да је југословенско доба обогатило и унапредило историјско искуство.
Краљевина Србија је у стварање Југославије уложила све своје капацитете: државност, војску и идеје. На убеђење старих политичара надовезао се ентузијазам нове елите европских ђака, уверених у прикључивање Србије кругу најпросперитетнијих држава након завршетка Првог светског рата. Дефиниција југословенског програма заснивала се на тези о етнички јединственом јужнословенском народу.
- Читава плејада интелектуалаца, готово неподељено је била за стварање Југославије. Тадашњи интелектуалци као што су Јован Цвијић и Јован Скерлић, веровали су у стварање нове државе. Сматрали су да без обзира на разлике између Срба, Хрвата и Словенаца, три племена једног народа, довољно је да постоји једна унитарна држава која има свој културни, идентитетски програм и ти народи ће постати један. Искуство и идеја коју су наши политичари баштинили није била оригинална, она је била последица француског утицаја, јер су припадали француској политичкој школи и веровали да држава заиста има снагу да обликује нацију. Нису веровали да Југославија као држава неће опстати. Са друге стране постојао је и политички страх за опстанак Србије. Никола Пашић је видео број бајонета који би могао да се бори у рату и било је потребно да ојача државу како би се супротставила неком будућем, потенцијалном непријатељу. Знамо колико војника је Србија изгубила у првом светском рату. Морамо разумети претке и њихове идеје, како не бисмо понављали исте ситуације - рекао је Никола Маринковић, извршни уредник књиге „Историја једне утопије: 100 година од оснивања Југославије“ која је недавно представљена у дворани „Винавер“ у Анексу Библиотеке шабачке.
Геополитички положај Краљевине СХС, касније Југославије, споља су одређивали интереси великих сила. Изнутра, пресудни су били српско-хрватски односи. Искуство из Аустроугарске чинило је хрватску политику флексибилном. Истовремено, српска политика и даље је била руковођена еманципаторским и ослободилачким заносом. Сваки од народа који је ушао у нову државу имао је другачије интересе. Срби су сматрали да ће у Југославији остварити своје национално уједињење, Хрвати и Словенци су кроз Југославију сачували територије и изградили пут ка независности. Да ли је заиста постојало искрено југословенство? Да ли је могуће након века од стварања државе, трезвено сагледати југословенски пројекат?
- За период краљевине кључно је познавање и разумевање српско-немачких, односно српско-хрватских односа. Пре свега било је потребно дефинисати српске националне интересе у оквиру Југославије. Историчари нам не могу дати јасан одговор на питање да ли је држава морала бити створена. Мислим да то није кључно питање на које треба тражити одговор. Вреди да се запитамо због чега је српски народ ушао у политички експеримент потпуно, без резерве и остатка, без историјског искуства. Слободан Јовановић наводи да су Срби своју исконску тежњу за ослобођењем пренели на Југославију. У културном и идентитетском смислу нисмо били спремни на тај корак. Српски народ 1918. године није имао културни образац и идеју - објашњава Маринковић.
Процес изградње модерног културног идентитета, додаје Маринковић, никада није завршен.
- Нисмо створили нешто са чиме бисмо се недвосмислено идентификовали. Процес је требало да створи Југословене, али то није учињено ни у „српским земљама“ и тако смо изгубили и рубна подручја која смо, са мање или више права, сматрали за своја. Југославија је била сјајна идеја, логична, али није рачунала на нешто што и данас немамо, тај културни идентитет. Срби су након распада изашли као народ чији се етнички и културни простор смањио, а сећање на државу базира на потрошачкој, популарној култури.
Окончањем Првог светског рата политичка карта Европе фундаментално је промењена. Свет који је столећима почивао на карактеристичним поделама моћи сада се мења. Нови политички односи, идеологије и државни пројекти настали на рушевинама несталих царстава чиниће темеље онога што и данас називамо „новим светским поретком“.
- Југославија се може посматрати из различитих аспеката. Када нека држава настаје, траје и нестаје то је геополитички процес. Без тог приступа није могуће добити праву и комплетну слику. Унутрашњи односи, зашто је „одржавана“ у животу када је било јасно да то није могуће. Шта се десило са југословенским пост простором. Када погледамо 1914. годину и интересе Немачке, буде јасније. Све од Балтичког, Северног мора до Персијског залива била је сфера интересовања Немачке и њених савезника. Као релативно млада држава желела је да има удела у подели света на колоније, иако је касно ушла у тај процес. Французи и Британци на то нису гледали благонаклоно. Србија је била препрека на „Империјалном путу“ и увек означена као проруска држава.
Први светски рат доноси велике промене на геополитичкој мапи света које кроје силе победнице. Немачка не може да утиче на расподелу, Русија је заузета унутрашњим проблемима. Остају Америка, Велика Британија и Француска као поморске силе. Желе да делују превентивно на Немачку. Након консолидације на сцену се враћа Совјетска Русија, која доминира Азијом - навео је проф. др Миломир Степић, научни саветник на Институту за политичке студије
-Успостављен је тзв. „санитарни кордон“ како би се супротставиле ширењу комунистичке идеологија. Додатни циљ било је спречавање немачког продора на Исток, руског продора на Запад преко Балкана и слабљење осовине Берлин-Москва. Важан чинилац тог плана била је Краљевина СХС. Без обзира на ратну победу Србије, стварање државе није могуће уколико се велике силе не сложе. Краљевина је формирана као унитарна држава. Срби су ушли без јасних граница. Изгубили смо државност током тог процеса. У почетку је било јасно да таква држава не може трајати. Власт је покушала да предупреди потенцијалне међунационалне тензије одлукама које нису имале адекватну потпору. Пример су вештачки створене бановине са задатком да пацификују нарасле националне тензије, због чега ниједна није добила име по националном обележју. Стваране су инстант, октроисане нације, без јаке унутрашње кохезије. Крајем Другог светског рата већ је био известан сукоб Америке и Русије. Рат Југославија завршава као просовјетска држава, а 1948. године прави заокрет ка Западу и игра важну улогу у одбрани од СССР-а.
Без обзира на позитиван или негативан однос према Југославији данас, заједничка држава је комплексан феномен који захтева анализу из више научних аспеката и не може бити базиран на сазнањима само једне науке.
М. Живановић
Најновији број
25. април 2024.
