КАД МИНИСТАР ПОСТАНЕ ВОДИТЕЉ

Можете припадати људима које политика уопште не интересује и свеједно вам је ко влада Србијом. Можете бити међу онима који воле ову, или ону партију, и све би дали да она победи а можете бити и острашћени у таквом схватању политике, па би, да се ви питате, припаднике свих других партија стрпали у апс! Само би ваша партија владала Србијом, вечно и на добробит свих! Можете, наравно, мрзети и неке конкретне министре и презирати сваки њихов потез. За такву острашћеност могу вам нарочито „послужити“ они министри који се не уклапају у класични образац ове функције - не придржавају се протокола у понашању, реагују импулсивно и неуобичајеним поступцима изазивају бурне реакције јавности.
Такав „профил“ пружа актуелни министар за инфраструктуру и енергетику, Милутин Мркоњић. Он својим неуобичајеним поступцима у јавности, „леже као кец на десетку“, па се свако може обрушити на све што ради и развијати тезу да власт која таквог министра држи не ваља. За такву тезу може се, користити „силесија“ модерних медија, који, опробаним средствима дириговане манипулације профилишу истину, на основу унапред исконструисаних чињеница. У таквом наметању истине живи људи, па макар они били и министри, служе само као покриће, као илустрација нечега што је „истраживачко новинарство“ већ утврдило, а саговорници су ту да се пред јавношћу презноје и да признају да су криви, или да испадну смешни.
Међутим, у таквој намери може се десити и тежак кикс, можете се и сами оклизнути и испасти неупоредиво смешнији од министра кога сте довели пред камере са намером да он буде срозан, а ви борац за истину. То, разуме се, зависи од тога колико сте себе преценили а саговорника потценили као човека који је спреман да вам докаже „ко је ко“ у причи коју сте ви желели да испричате.