Језик као „крв народа“

У организацији Српске краљевске академије научника и уметника и ИК „Глас Цркве“ у Шапцу је, у Улици краља Александра бр. 15 постављена спомен-плоча Исидори Секулић, на кући у којој је најумнија Српкиња живела док је радила као професорка у Шапцу, од 1909. до 1912. године. Свечаном откривању присуствовали су и поштоваоцима Исидориног дела обратили се епископ шабачки Лаврентије, заменик градоначелника Душан Костадиновић, протођакон др Љубомир Ранковић и новинар Владимир Митрић.

- Исидора је била једна од најумнијих не само Српкиња, него и Европљанки, која је, пењући се лествицом ка савршенству, надмашила многе мушке главе. Угледајмо се на њу и њену љубав према своме роду. Она је пример каква би права Српкиња требало да буде, рекао је владика Лаврентије.

Знамење је постављено у понедељак, 7. октобра, на дан када је знаменита књижевница дошла у Шабац, 1909. године.
- Доласком у наш град, Исидора је Шапцу одала велику почаст, и боравком и ставарањем у њему, што мора да се зна за сва времена. Објавили смо, недавно, њена Изабрана дела, у којима су и досад необјављени рукописи, а интересовања за њих су таква као да је омиљења српска списатељка жива међу нама, рекао је протођакон др Љубомир Ранковић, главни уредник „Гласа Цркве.

Констадиновић је нагласио да Град подржава и радо се сећа свих знаменитих личности које су живеле у Шапцу.
Владимир Митрић, новинар и члан СКАНУ истакао је да се „Исидора сврстала у ред оних књижевника, који су прославили Вуково реформисано писмо, нашу ћирилицу, на којој је написала дела за сва времена“.
- Не постоји ниједна Српкиња која је толико задужила српски род као што је Исидора Секулић. Она је давно, пре једног века, афирмисала богат и леп језик Вука Караџића, који је често био оспораван. Препознала је да је за Вука језик био „крв народа“ и пренела га је у своје књиге са пуно љубави и поштовања за свој народ. Такође, оставила нам је у завет како да се ослободимо примитивизма у интересу општег прогреса Србије и нашег народа – рекао је Митрић.