БАЛТИЧКЕ ЗЕМЉЕ
ЕСТОНИЈА
Ах, тај Талин!
„Лепши је од Риге, видећете!“ - кажу за главни град Естоније, друге од три Балтичке земље којој идемо у посету. Све три (Летонија, Естонија, Литванија) се налазе на равној површини.Талин, са 550 хиљада становника, има посебну љупкост пошто лежи на брежуљцима и дуж обале Балтичког мора (до Финске је 70 км).
Име овог града први пут се помиње 1154-те у арапским картама.
Првобитно се звао Ревал и за њега је везана легенда која каже да је дански краљ Валдемар ишао у лов на јелене; угледавши лепог мужјака наредио је да га не убију, већ ухвате живог. Преплашена животиња је бежала, стигла до кречне стене и застала, тло испод ње се окрњило, јелен је пао у амбис и сломио врат... Од две речи „јелен + врат“ настало је Ре-вал. Године 1925. град добија име Талин - што у преводу значи „дански град“.
Већ на први поглед уочава се разлика у односу на суседне земље. Близина нордијског копна је пресудна; град ври од света на улицама, трговима, посебно у луци са бродовима међу којима су “™главни крузери“™.
Разгледање новог Талина започињемо од Кадриор парка направљеног за време владавине Петра Великог. У централном делу је споменик Кронцвалду, писцу првог естонског епа. Да би га учинио доступним народу морао се одрећи естонског презимена и прихватити ““ туђе, немачко. Ружичаста палата отмене фасаде је првобитна резиденција владара, данас музеј естонске уметности. На дугој страни робна кућа „Солариус“, савременог дизајна и садржаја; до ње Лутеранска црква, па банке, хотели, пословне зграде...
Улемисте је језеро најближе Талину и кад почну кише честе су поплаве. По легенди у њему живи митско чудовиште; чим види неког пита га да ли је у граду све завршено ““ ако овај одговори “да“ ““ започну поплаве. Ако каже “““ у Талину има још доста да се ради“ чудовиште чека. Дакле, да не би био поплава у Талину се непрестано гради. У то смо се уверили и без легенде.
Стижемо до великог простора са подијумом на дну. Печевско поље, на њему су се једно време окупљали Естонци изражавајући жељу за независност земље. Данас је летња позорница на којој се одржавају манифестације.
„Лепши је од Риге, видећете!“ - кажу за главни град Естоније, друге од три Балтичке земље којој идемо у посету. Све три (Летонија, Естонија, Литванија) се налазе на равној површини.Талин, са 550 хиљада становника, има посебну љупкост пошто лежи на брежуљцима и дуж обале Балтичког мора (до Финске је 70 км).
Име овог града први пут се помиње 1154-те у арапским картама.
Првобитно се звао Ревал и за њега је везана легенда која каже да је дански краљ Валдемар ишао у лов на јелене; угледавши лепог мужјака наредио је да га не убију, већ ухвате живог. Преплашена животиња је бежала, стигла до кречне стене и застала, тло испод ње се окрњило, јелен је пао у амбис и сломио врат... Од две речи „јелен + врат“ настало је Ре-вал. Године 1925. град добија име Талин - што у преводу значи „дански град“.
Већ на први поглед уочава се разлика у односу на суседне земље. Близина нордијског копна је пресудна; град ври од света на улицама, трговима, посебно у луци са бродовима међу којима су “™главни крузери“™.
Разгледање новог Талина започињемо од Кадриор парка направљеног за време владавине Петра Великог. У централном делу је споменик Кронцвалду, писцу првог естонског епа. Да би га учинио доступним народу морао се одрећи естонског презимена и прихватити ““ туђе, немачко. Ружичаста палата отмене фасаде је првобитна резиденција владара, данас музеј естонске уметности. На дугој страни робна кућа „Солариус“, савременог дизајна и садржаја; до ње Лутеранска црква, па банке, хотели, пословне зграде...
Улемисте је језеро најближе Талину и кад почну кише честе су поплаве. По легенди у њему живи митско чудовиште; чим види неког пита га да ли је у граду све завршено ““ ако овај одговори “да“ ““ започну поплаве. Ако каже “““ у Талину има још доста да се ради“ чудовиште чека. Дакле, да не би био поплава у Талину се непрестано гради. У то смо се уверили и без легенде.
Стижемо до великог простора са подијумом на дну. Печевско поље, на њему су се једно време окупљали Естонци изражавајући жељу за независност земље. Данас је летња позорница на којој се одржавају манифестације.
Најновији број
25. април 2024.
