Награда за све запослене

Запослени Опште болнице “Др Лаза К. Лазаревић” добили су чак пет, од укупно 65 одликовања која је заслужним појединцима и установама уручио председник Србије Александар Вучић. Доктор Миодраг Павловић, специјалиста пнеумофтизиологије, доктор Милош Ранковић, специјалиста анестезиологије и реаниматологије, прим. мр сц. мед. докторка Снежана Ковачевић координатор Ковид зоне 1, медицинска сестра Иванка Васић и Маја Искић, анестетичар понели су ова важна признања, али истичу да су одликовање заслужили сви запослени у шабачкој установи и да је ово признање за све њих.
Др Миодраг Павловић сматра да шабачка Болница има чиме да се поноси.

Др Снежана Ковачевић Фото: "Глас Подриња"

Сви од првог дана у “црвеној” зони
Доктор Миодраг Павловић од првог дана појаве епидемије био је у ковид зони. Током трећег таласа короне, био је инфициран овим опасним вирусом због чега је морао да буде хоспитализован. Одмах по опоравку се вратио на своје радно место и наставио да се бори за друге пацијенте.
Доктор Милош Ранковић, као један од најстаријих анестезиолога добровољно је радио у респраторној јединици “црвене” зоне.
Прим. мр сц. мед. др Снежана Ковачевић, помоћник директора за интернистички сектор, имала је изузетно одговорну фунцкију координатора Ковид зоне 1 у шабачкој Болници и овај посао је изузетно успешно радила.
Маја Искић, анестетичар у Служби анестезије са реаниматологијом, радила је све време у респираторној јединици у “црвеној” зони са пацијентима на механичкој вентилацији.
Медицинска сестра Иванка Васић из Службе за неурологију, од првог дана храбро се борила за животе наших суграђана и њихов повратак породицама и нормалном животу.

Др Миодраг Павловић Фото: "Глас Подриња"

-Без намере да будем патетичан, награду доживљавам као признање за све људе који су радили у ковид зони шабачке Болнице. Било ко од запослених да је добио ово признање било би заслужено. Ниједног тренутка током ове пандемије није се десило да немамо заштитну опрему, да немамо неки лек који се даје у Србији или свету, да останемо без кисеоника... Много младих лекара и медицинских сестара је радило са нама. После овог искуства они су постали лекари и медицинске сестре у правим смислу тих речи. Захвалио бих се првенствено њима. Није пријатно обући скафандер, посебно на овој температури, али ово није прича о скафандерима. Иза скафандера су били људи који су имали храбрости, пожртвованости, одрицања, знања, да би се све ово прошло, каже др Миодраг Павловић.
Др Милош Ранковић истиче да претходних 15 месеци пандемије није трајала индивидуална борба било кога од њих за здравље одређеног пацијента, него борба комплетног особља Опште болнице. Навео је да је тимски успех то што се сада појављују само спорадични случајеви оболелих.

др Милош Ранковић Фото: "Глас Подриња"

Одликовања добијена и на Сретење
Видовданска одликовања нису прва признања која су запослени Опште болнице добили са републичког нивоа. На Сретење, поводом Дана државности Републике Србије, златном медаљом за заслуге одликован је др Миливоје Ђурић, специјалиста инфектологије и постхумно прим. др Александар Јовановски, интерниста и субспецијалиста реуматологије, златном медаљом за заслуге и дело личног херојства у лечењу становништва Републике Србије.

-Лекари, медицински техничари, помоћно особље, возачи... Сви су, а и даље бдију и труде се да максимално стручно помогну пацијентима у борби са болешћу која је била изазов не само за нас, него свуда у свету. Сведоци смо да је ово била велика непознаница за светску медицину. Први пут сам био у прилици да лечим овакве пацијенте, а и ја сам био потенцијални пацијент. Свако од нас је имао у породици има бар једног члана који је имао блажи или тежи облик Ковида. Нажалост, овај вирус је однео животе. Међу њима су били наши пријатељи, комшије, рођаци. Са друге стране, хиљаде пацијената је прошло кроз болницу и већина је сада здрава и вратили су се нормалним активностима. Колико је шабачка Болница била добро организована говори податак да је добила убедљиво највише ордења које је за Видовдан уручио председник Вучић. Надамо се да неће бити новог таласа, али ако буде било потребе, сигуран сам да ћемо, са још већим искуством, ући у борбу против вируса, каже др Милош Ранковић.
Др Снежана Ковачевић је такође нагласила да је награда дошла као признање за огроман рад и труд који су уложили. Каже да нико није ни сањао да ће за то бити награђен.

Медицинска сестра Иванка Васић Фото: "Глас Подриња"

-Током епидемије нам је једино било битно да се са пацијентима изборимо са том болешћу која нам је у почетку била потпуно непозната. Најгоре је било што се брутално погоршавала, тако да смо у сваком тренутку морали да будемо уз пацијенте и да их пратимо. Дешавало се да се погоршају за 15 минута толико да морамо да их ставимо на респиратор. То је било и психичко и физичко оптерећење. Имали смо 330 ковид пацијената у једном тренутку. Током последњег таласа смо примали само пацијенте који су примали кисеоник. Тренутно смо мало одахнули. Научили смо да се одмарамо у овом периоду када можемо. Нисмо имали прави одмор 15 месеци. Грабили смо два, три дана, када је ситуација дозвољавала и када је било мање пацијената. Лечили смо више од 2.500 Ковид пацијената у Болници, а више од 12.000 је прегледано у пријемно -тријажној амбуланти. Велики посао су обавили и у “зеленој” зони. За 15 месеци је у “зеленој” зони прегледано 99.000 пацијената, а више од 8.600 је било хоспитализовано. Све то је радило 180 лекара и још 10 који су примљени на неодређено да би помагали и 608 сестара и 25 њих које су примљене на неоређено. Нико није очекивао награду. Радили смо најбоље што смо могли. Награду смо схватили као круну тог рада. Наставићемо исто, јер смо максималан напор већ уложил, преко не можемо, али нећемо давати ни мање, навела је др Снежана Ковачевић.
Медицинска сестра Иванка Васић веома је емотивно доживела ово признање. Каже да никада током своје каријере није могла ни да замисли да ће добити орден у Председништву Србије.
-Ово није моја, него наша награда. Свих нас, као и свих који су били у “зеленој” зони. Они су такође изнели огроман терет. Било је тешко. Губили смо животе. Ипак, сада када је то иза нас памтимо лепе ствари, наше заједништво, нашу опремљеност. Увек смо имали свега. Није зафалио ни скафандер, ни респиратор, било је кисеоника за све пацијенте у сваком тренутку. Радила сам и за време санкција и за време бомбардовања. Најтеже је када пацијенту нешто фали. Поносна сам на то како је шабачка болница сада била опремљена. Причала сам са колегама из много већих установа, они нису имали довољно свега што им је било потребно. Када одем у пензију увек ћу доћи да помогнем ако за тим буде било потребе, каже Иванка Васић.
Маја Искић, анестетичар, због других обавеза није могла да присуствује овом разговору. Верујемо да би се и она сложила да су одликовања заслужили сви запослени који су учествовали у борби против вируса, од возача, преко техничког особља, сервирки, чистачица, сестара и техничара, до лекара и менаџмента Опште болнице.
Доктор Слободан Поповић, директор Опште болнице “Др Лаза К. Лазаревић”, упутио је најискреније честитке колегама због заслуженог признања.
-Преданим радом, пожртвовањем и посвећености ухватили су се у коштац са невидљивим противиком и својим несебичним делом у борби за животе својих пацијената, одржали су лекцију из хуманости. Понос је бити део колектива у којем раде хероји попут Снежане, Маје, Иванке, Милоша и Миодрага, истакао је др Слободан Поповић.