Инфо

8. јул 2021.8. јул 2021.
Уништавање производних снага
Драгослав Катић из Глоговца, пола века након дипломирања

Уништавање производних снага

Мачванин у Београду. Највећи део радног времена провео у бившем шабачком аутосаобраћајном предузећу 7 јул. Отишао давно, али родни крај никада није заборавио и увек му се враћа
Кроз личност и дело Драгослава Катића, економисте из Глоговца у Мачви, наш лист покушава да отргне од заборава људе који су својом појавом оставили значајан траг у економском битисању града. Његова прича везана је за бивше Аутосаобраћајно предузеће из Шапца „7 јул“. Зато и почињемо са тим питањем.
Обележили сте 50 година од дипломирања на Економском факултету у Београду и рад у привреди и привредним асосијацијама. Како се сада осећате и чиме се бавите?
Од 2011. год. сам државни пензионер са пуним радним стажом, али сам наставио и даље да радим у струци. Све је остало исто што се тиче радног ангажовања, само сам померио радно време са седам на десет сати, радни дан ми траје до касно у поноћ, по потреби. Од 2008. године оснивач сам специјализованог привредног друштва за консалтинг послове и судска вештачења „ДАТА КВАНТУМ“ д.о.о., Београд. Фирму ми води ћерка Данијела, просторни планер и лиценцирани проценитељ непокретности.

Сматрао сам да је АСП „7 јули“ Шабац, завршио једну развојну фазу, прошао још један петогодишњи план, а као најмлађи и успешан генерални директор предузећа био сам потребан Удружењу саобраћаја Србије, посебно међународном друмском саобраћају Југослвије


Практично моје радно ангажовање траје од 01. 01. 1970. године па до данас.
До 01. јануара 1985. године живели сте и радили у Шапцу?
Да у Шапцу, завршио сам радни третман као генерални директор бившег АСП „7 јули Шабац“.
Од 07. јула сам се растао тешко јер је то била у том периоду једна од најуспешнијих фирми у Републици Србији, а у треретном саобраћају у бившој Југославији. Иза мене је остало више од 1500 запослених, 300 аутобуса и 100 високотонских увозних камиона. Имала је своја представништва у свим већим градовима бивше Југославије.
Нестала је као и многе друге фирме у нашој земљи. Привредна и политичка елита није била спремна да бреме историских промена преузме на своја плећа.
Имали су толико знања, да уместо да усавршавају даље производне снаге земље, а мењају производне односе, раде обрнуто.
Поред матичне фирме Ваше ангажовање у Шапцу било је запажено и ван ње?
Да, био сам волонтер, извршни секретар за привреду и политички систем, у тада владајућој партији, а у општини активни члан општинског одбора за план и привредни развој. Што се тиче друштвених активности био сам један мандат преседник Савеза возача Шабац, а затим и председник Туристичког савеза Шабац.
Очигледно били сте истакнути привредник и друштвени радник Шапца, с ким сте највише сарађивали и кога би посебно поменули?
Сарађивао сам са великим бројем тада активних појединаца (1974-1984 год.) поменућу само неке: Слободан Бојанић, Драган Милићевић, Драган Ћосић, Света Симић, Аца Тршић, Воја Симић, Брана Видић, Љубица Влајковић, нормално један број из Зорке.
Какав је био Ваш почетак седамдесетих година?
Почео сам као економиста приправник у Пољопривредно индустринском комбинату „Подриње“ Шабац, под руководством добро познатог и истакнутог Илије Ђурића, бившег преседника општине. Са десет месеци радног искуства Илија ме је именовао за директора сектора за план, анализу и инвестиције. У том периоду појавили су се значајни пројекти на подручју четири општине које је Комбинат покривао. Непосредно сам учествовао као члан најужег руководства Комбината у изградњи и пуштању у рад Млинске индустрије „Лала Станковић“ у Богатићу и фабрике алкохола-ракије Екселенције, нови Навип Шабац. Жао ми је што су пропали, из политичких разлога пројекат фабрике за прераду кукуруза у Богатићу и изградње рибњака „Јовача“ Црна бара.
Бивша Ваша радна биографија је била бурна у поменутој деценији. Зашто сте напустили Шабац?
Са пуштањем у рад као генерални директор ново изграђене аутобуске станице Богатић, аутобуске станице Крупањ и прве фазе у Шапцу уз врло млад возни парк (просек 3,5 године), сматрао сам да је АСП „7 јули“ Шабац, завршио једну развојну фазу, прошао још један петогодишњи план, а као најмлађи и успешан генерални директор предузећа био сам потребан Удружењу саобраћаја Србије, посебно међународном друмском саобраћају Југослвије, понуда је била прихватљива, а Београд привлачан за даље стручно усавршавање. У пословном Удружењу друмског саобраћаја Србије, Србија транспорт Београд, на позицији заменика генералног директора провео сам скоро три деценије.
Често сте се враћали и посећивали завичај?
Да, ван родног места и општине Богатић провео сам пола века али никад нисам заборављао обавезе према завичају.
Ваша активност је примећена и у области културе?
Да, био сам иницијатор формирања Удружења књижевника „Јанко Веселиновић“ у Богатићу и оснивања манифестације „ Дани Јанка Веселиновића“ у родном Глоговцу.
Љ.Ђ.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa