Алати боја штале Живка Шаиновића

Своју велику љубав и интересовање за коњички спорт, почивши Живко Шаиновић из Шеварица, близу Шапца, потврђивао је између осталог и честим одсуствима из Шабачке гимназије ( Бежао да би издржавао коње), коју је похађао пре једног века. Коњи су му били готово све, каже његова ћерка Невенка Шаиновић, пензионисана медицинска сестра, која данас живи у старинској кући, на пространом дворишту у Шеварицама, окружена успоменама, пехарима, исечцима из новина, фотографијама, сећањима на блистав период коњичког спорта у њиховој породици. Коње је неговао као децу. Имао је и своју рецептуру за њихову исхрану. Ту се увек налазила квалитетна зоб, осушена луцерка али и цвет жаре, шаргарепа и коприва. Док је мајка Добрила будно бдила над великим имањем Шаиновића, Живко је доста времена проводио на Царевој ћуприји у Београду.

Живко и Тома Шаиновић са Дилемом

Прву кобилу Надај ми се, купио је у ергели Гладнош на Фрушкој Гори и посрећило му се. Било је то давне 1953. године. Уз велики рад и доста одрицања успеси нису изостали. Доста је коња продефиловало кроз Шаиновића шталу, а Невенка памти да је сваке недеље путовала из Вршца, где је била на служби у Београд на Цареву ћуприју да бодри своје лепотане штала.

Навијачи су пратили Шаиновића коње

Кобила Дилема им је дефинитивно обезбедила место у друштву славних одгајивача тркачких коња. Била им је љубимица породице. Данас далеке 1974. године на Београдском хиподрому је била прва у трци омица.

Шаиновића коњ
први у циљу 1973

- Сећам се да је било периода када је у нашој штали стасавало по девет коња. Дефинитивно могу рећи да су преовлађивали алати. Отац је волео ту боју и доста добро сарађивао са свима који су уживали у овом динамичаном спорту. Тако је проширивао своје знање, каже Невенка.

Љубимци породице

Сећам се да је било периода када је у нашој штали стасавало по девет коња. Дефинитивно могу рећи да су преовлађивали алати. Отац је волео ту боју и доста добро сарађивао са свима који су уживали у овом динамичаном спорту

Увек спремни за старт

Историјски период који је обележио шампионске галопе коња из штале Шаиновића дуг је пола века.
Живкова ћерка каже да је још пре рата њен деда Душан завршио агрономију на одсеку за сточарство. Било је то давне 1924. године, а доста је допринео и оснивању пастувске станице у Шапцу.

ШАНСОНИНО ДРУГО ЖДРЕБЕ
Ш је задње слово Вукове азбуке. Оно је прво у речи Шабац. За коњаре у Мачви Ш означава шампионску линију коња. Потиче од кобиле Шансоне, мирне прелепе доратуше, ождребљене 1996. године увече око пола девет у штали Златка Богдановића искусног коњара из Ноћаја.

Дуга је традиција овог спорта у његовој породици. Још су отац Марко и деда Љуба држали тркачке коње. Наставио је Златан са супругом Зорицом, сином Мирком и мајком Верицом.

Са Шансоном се посрећила 1998.година. У тој сезони Златанова шампионка је освојила све што се освојити може. Седам пута је узастопно била прва, а само једном у Љубичеву друга. Врхунац славе уследио је у трци „Мара Ресавкиња“ на београдском хиподрому, када на 1.300 метара постиже рекордно време.

Сензација

- Сам Бог је хтео да се седам година касније у исто време на истом месту Шансона ождреби и на свет донесе Шакиру Бома. Сви у породици много смо волели њено ждребе, које је одмах показало шампионске склоности.

По ранијем договору морао сам да га дам ергели Сурчин. Шакиру и четврто Шансонино ждребе, прелепу Шерон. Отуђио сам и оба Шансонина сина, каже Златан.

Њему и бројним навијачима веома је драго што је Шакира галопирала Шансониним( мајчиним ) стопама.
Отац јој је Љубичевски шампион Торнадо. Од Теодоре и Ремоза. Порекло не може бити боље. Зато и није чудо што је Шакира победила у 84 Дербију на 2.400 метара. Најбржа је била у трци омица, јула исте године на истој дужини. Посебно је обрадовала победом у Загребу и Сињу, власника Љубишу Буху Чумета. Њени шампионски резултати могу се сматрати победом домаћег одгоја који треба више стимулисати.