Правилним ђубрењем утичемо на век луцеришта

Познато је да луцерка усваја атмосферски азот, па је ђубрење азотом велико питање, колико, када. Луцерка усваја азот у облику нитрата или ређе амонијака.Та количина може износити од 43-80% потребног азота, што годишње износи од 140-320 кг/х у различитим агроеколошким условима или просечно око 200 кг/х.

Интезитет ђубрења азотом може утицати на интезитет фиксирања атмосферског азота. Ако луцерка има на располагању довољне количине минералног азота(НО₃), долази до смањења количине фиксираног азота, а исто тако повечане количине азота умањују фиксацију атмосферског азота и повећавају количину нитрата у крми.

Примена азотног ђубрива повећава принос суве материје и протеина али не значајно. Међутим, са повећањем количине азота, долази до значајног смањења броја квржичних бактерија.Из свега овог произилази да луцерки треба дати мање количине азота пред сетву(50-60 кг/х) посебно на нешто лошијим земљиштиmа где је слаб развој бактерија и уoпште недовољно азота.

Веће количине азота оштећују главни корен, смањују отпорност на сушу и самим тим брже пропадање, повећавају удео корова што смањује век луцерке. Азотно ђубриво највише стимулише раст мишјакиње која делује на проређивање усева, али пропадање није последица густог склопа мишјакиње већ, прекривање земљишта и одржавање влажног супстрата на круни корена, доводи до развоја болести и коначног пропадања усева. Што значи да луцерку треба ђубрити мањом количином азота или по неким истраживањима инокулација даје боље резултате у односу на ђубрење.

Инокулација луцерке се обавља бактеријом Рхизобиоуммелилоти.Да би знали како луцериште правилно ђубрити, најбоље је на основу агрохемијске анализе која ће тачно показати шта фали у земљишту односно препоруком која се после тога добије о количини и врсти ђубрива које треба унети пре заснивања луцеришта. Правилним ђубрењем, утичемо на век луцеришта што је најбитније за сваког произвођача.