Инфо

13. јануар 2022.13. јан 2022.
Ко то каже, ко то лаже...
ПРЕДАЊЕ О МАЛОМ БОЖИЋУ

Ко то каже, ко то лаже...

Храбрости нам никад није мањкало, како је умела рећи нана Стаменија, били смо и остали трн у оку свима, што би старица рекла, и дан данас када се и велики јагме да нам у авлију дођу
У Посавини пукла поља озарена сунцем. А 2022. године, Божић се назирао на прагу свечаријама својим као да је световао да останемо само Срби достојни љубави Господње. И како се дани нижу као огрлица од кукуруза спремала се Српска нова година или народски мали Божић. Корона из прикрајка вребала попут амброзије а старци окупљени уз варенику ткали присећања или анегдоте вредне правих легенди, већ како ко сећање урамити уме. Па се стизало и до маршалових дана, црвене пионирске мараме, свињокоља за 29. новембар као да су посипали со на рану Солунаца који крв српску дадоше за отаџбину. Били су то дани када су у механи код Ђуре Србина само најодважнији смели запевати, ко то каже, ко то лаже, Србија је мала, није мала...

И ту долазимо до заплета. Храбрости нам никад није мањкало, како је умела рећи нана Стаменија, били смо и остали трн у оку свима, што би старица рекла, и дан данас када се и велики јагме да нам у авлију дођу.

А ћилим сутрашњице беше посут пред стопала наследника. Али њих све мање. Ко ће бре да изоре бразду осталу иза ђеда Мијаила, сеоског кмета и мајтора за поштовање. Ко ће да замени ћерамиде на старом вајату. Ко да очисти немаром урушен бунар између браће, који је опет најбоље кувао пасуљ или гра, како се у Посавини од давнина каже. Ко ће да бреговима врати стада негдашњих оваца. Ко ће Добрави да врати воденице а мејанама лепе Маре. Али чије мисли за то маре.

Завладало правило обеди и укради, кажу времешни домаћини, присећајући се да су њихови преци говорили да ће доћи време да паметан заћути а фукара проговори, па се опет уз завијени дуван латише приче...

У диму кафане за мали Божић у декору пар астала а туга све сем мала. Девојка Анђелија израсте у уздах мому и загледа у Момчила кршног делију који је однегован на причи деде Мирослава, солунца. Ишли они, зборио ђед, са силном војном туђом земљом да се када Бог каже врате. А тамо крш и зло, како се увелико угнездило у дане које ми бројимо. Тек, настављао ђед, прича стиже до девојке незнане, чак и име јој избледи а оста за сећање да је јабуку из недара даровала војнику и за њим ходила у повратку до дедовине. Врати се војник и доведе младу из далека да изроди сва три наследника браће који изгибоше за отаџбину.

А Анђелија беше баш таква девојка али у зао час јер звоно на сред села позва у нову војну. Оста бременита Анђелија а од Момчила летима ни трага ни гласа. Син растао а на рођењу доби име Стеван. Израсте и он за лепоту девојку и покоју чашицу у кафани. И опет она песма, ко то каже, ко то лаже, Србија је мала само храбре делије додавале није мала, само је мало ратовала. Душмана беше много више од ратова. Баш као и текућих дана. Али гле чуда већ оседела Анђелија дочека свог Момчила али и седам унука и седам нових домова.

Иметак велики створише, бројне потомке изродише уз завет да на испраћају сваке године о малом Божићу да запевају, ко то каже, ко то лаже. И да Србију носе тик уз дамаре срца и никада не престану волети родну груду а мудре старине имају у челу астала. Јер губљењем тих корена трајања, остало предање, постали смо уморан род који се олако злу предаје а добро лако одбацује.

А порука свима који црну вуну преду је да није кућа на продају ма колико похлепа незајажљивих очију нудила. Без плама огњишта, зима зла ће све оковати а Божја милост само храбрити, да ће од Божића и мира Господњег кад се Христ роди, до малог Божића и песме коју сада слободно певамо, пут или циљ бити дуг али итекаоко достижан.

Ко то каже, ко то лаже...
С.К.
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa