Инфо

28. април 2022.28. апр 2022.
Представници Опште болнице Шабац међу одабраним званицама
100 ГОДИНА ПРВЕ ХИРУРШКЕ КЛИНИКЕ У БЕОГРАДУ

Представници Опште болнице Шабац међу одабраним званицама

Прва хируршка клиника Универзитетског клиничког центра Србије обележила је у четвртак 100 година постојања. Јубилеј је требао да буде прослављен прошле године, али је због епидемијске ситуације одложен.

Свечана академија одржана је у Народном позоришту у Београду уз присуство угледних званица, лекара и стручњака из здравствених установа из Србије. Приказан је кратак филм о историји ове еминентне установе и уручено је 12 златних плакета људима који су заслужни за њен развој.

Међу одабраним званицама били су и представници Опште болнице “Др Лаза К. Лазаревић” Шабац.
-Част је наћи се у друштву оваквих лекара и стурчњака. На Првој хируршкој клиници радили су и раде најбољи хирурзи у Србији, а и шире. Ти људи су дали немерљив допринос развоју хирургије у Србији. Учили смо од њих и дугујемо им огромну захвалност и поштовање. Многи од њих су долазили у Шабац деценијама уназад и младим хирурзима овде несебично преносили своје знање и били прави ментори. Такође је велики број пацијената из Шапца је имао прилику да им неки од ових врсних лекара реше здравствене проблеме, каже директор Опште болнице Шабац др Слободан Поповић.

Зачетци модерне хирургије код нас су у Краљевини Србији, када је основано Прво хируршко одељење у оквиру Опште државне болнице у Београду, чији је оснивач и начелник био прим. Др Војислав Ј. Субботић. Заједно са проф. др Миланом Јовановићем Батутом, др Субботић је постао први професор Медицинаског факултета Универзитета у Београду, основаног крајем 1920. године. Већ почетком наредне године, у просторијама павиљона Хируршког одељења Опште државне болнице оснива се Хируршка клиника Медицинског факултета.

Од оснивања па до почетка Другог светског рата, на Хируршкој клиници је обављана сва теоријска и практична настава, као и испити из опште и специјалне хирургије. Током тог периода специјализацију из хирургије завршило је око 130 лекара, од којих су многи постављени за начелнике хируршких одељења формираних широм тадашње Краљевине Југославије. Рад на Хируршкој клиници, у то време, био је на нивоу најсавременијих европских хирургија.

Златне плакете за заслужне
На свечаности организованој поводом обележавања јубилеја зланте плакете су додељене: проф. др Драгославу Стевовићу, проф. др Предрагу Пешку, проф. др Радоју Чоловићу, проф. др Зорану В. Кривокапићу, проф. др Драгутин Кецмановић, проф. др Србислав Кнежевић.
Постухмно су награђени проф. др Зоран Герзић и проф. др Драган Дугалић, за кога је награду примио син Вања, такође еминентни хирург.


Почетком Другог светског рата немачка војска је заузела зграду Хируршко-уролошког павиљона и све клинике које су се ту налазиле су исељене, а болница Вермахта је остала ту током трајања окупације.
Назив Прва хируршка клиника добија 1947. године. Од Уролошког одсека и Трећег хируршког одељења Главне војне болнице настаје Друга хируршка клиника.

Реорганизацијом здравствених установа у Београду и удруживањем клиника и института Медицинског факултета, 1983. године формира се Клинички центар Медицинског факултета, а две године касније у његов састав улазе Прва и Друга хируршка клиника. Њиховим обједињавањем настаје Институт за хирургију, у оквиру ког се формира шест клиника и два центра.

Од оснивања до данас, осам лекара Прве хируршке клинике су постали академици: Миливије Костић, Богдан Косановић, Станислав Букуров, Зоран Б. Герзић, Радоје Чоловић, Предраг М. Пешко, Зоран В. Кривокапић и Љубомир Рашовић.

Директор Прве хируршке клинике данас је проф. др Велимир А. Марковић, заменик директора је проф. др Александар П. Симић, а директор Центра за хирургију једњака проф. др Предраг Сабљак.
Сваке године на Универзитетској клиници се обави више од 5.500 операција, а око 60 одсто од тог броја су најсложенији онколошки захвати.
М.М.

Најновији број

30. новембар 2023.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa